Ускоро би требало да буде потписан уговор о изградњи гасне електране код Ниша између азербејџанске компаније Сокар, са једне стране, и Србијагаса и Електропривреде Србије, са друге, изјавила је министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић. Она је додала да се све ради како би гасна електрана била завршена у наредне четири године.
Ресорна министарка је подсетила да је потписан споразум између Београда и Бакуа који је ратификован у Скупштини Србије и да се сада прелази на даље кораке. Додала је да су остала још два важна питања – једно је у вези с ценом гаса, друго у вези с профитабилношћу улагања. „Ја ћу имати разговор са министром Микаилом Џабаровим, који је и председник управног одбора азербејџанске гасне компаније, да покушамо да разрешимо и та последња два питања како бисмо у наредних недељу или две потписали кључне одредбе споразума који ће касније уследити. А план је да гасна електрана буде завршена у наредне четири године”, навела је министарка Ђедовић Хандановић.
Поводом изградње нуклеарне електране, министарка је навела да је то јако важна тема када је реч о управљању ресурсима и енергетској стабилности и додала да је то питање детаљно представљено у оквиру четврте тачке Плана за Србију у пет тачака председника Србије Александара Вучића. „Без нуклеарне енергије као чистијег вида енергије, стабилног базног извора енергије, веома ће бити тешко достићи и економски раст и индустријски развој”, рекла је она. Додала је да Србији требају стабилни, чисти извори енергије и да је у том смислу наш план да идемо у развој нуклеарног програма. „Имамо и прелиминарне студије завршене када је у питању интеграција нуклеарне електране у наш енергетски систем, али настављамо даље. Са једне стране, сарађујемо са француском електропривредом, са друге стране и на тржишту ћемо тражити најповољније понуђаче за припрему прве фазе развоја, где морамо да сагледамо развој, односно како ћемо развијати и људске ресурсе и законодавни оквир”, истакла је Дубравка Ђедовић Хандановић.
Навела је да се у оквиру прве фазе разматра на којој локацији ће се налазити нуклеарна електрана, какав ће утицај имати на нашу преносну мрежу и како ћемо развијати индустријски ланац вредности. „То је све битно, јер мора и цела наша индустрија да се прилагоди развоју нуклеарне електране, зато што не можете све да увезете и не треба све да увезете. Колико год да ви потрошите улажући у изградњу, толико ће се и вратити нашој привреди”, казала је министарка. Нагласила је да ће се све те припреме, анализе и студије реализовати у наредних годину дана, након чега ће се донети одлука о технологији, а потом ући у процес пројектовања и изградње.
Када је реч о ситуацији са „Нафтном индустријом Србије”, министарка Ђедовић Хандановић је казала да очекује у најкраћем могућем року нови предлог компаније МОЛ у вези с НИС-ом како би преговори могли да се заврше до 22. маја, што је рок који је поставила америчка администрација. Она је рекла да држава није задовољна детаљима у вези са будућим радом панчевачке рафинерије, покривености тржишта Србије у велепродаји и у малопродаји, али и финансијским обавезама НИС-а од пре неколико година које треба испунити.
Према речима министарке, уколико МОЛ са тиме није сагласан, мора нешто дати заузврат.
„Није питање да ли ће рафинерија радити или не, она мора да ради. Питање је у ком обиму, у ком капацитету, како ћемо надгледати, шта ако се то не оствари и како Србија онда брани своју позицију, јер рафинерија има утицај на сигурност снабдевања, на бруто домаћи производ, на запосленост и на индустријски раст”, истакла је ресорна министарка. Она је навела да држава жели да буде апсолутно сигурна да се МОЛ неће само водити својим приватним интересима, пре свега стицања профита, јер, како је додала, приватне компаније тако функционишу и да зато са аспекта државе Србије морамо да одређене детаље тог уговора договоримо.
Према њеним речима, Србија неће прихватити компромис у преговорима о будућности НИС-а по сваку цену, а који би био на штету државних интереса, истичући да држава инсистира на јачој контроли рада рафинерије у Панчеву, сигурности снабдевања и испуњавању финансијских обавеза компаније. На питање колике су шансе да дође до тог компромиса, Дубравка Ђедовић Хандановић је казала да то не зависи од нас и да је то пре свега условљено односима Америке и Русије, али да ми свакако имамо „и план Б и план Ц”. Додала је и да Србија покушава да поправи позицију коју је наследила након продаје НИС-а 2008. године руском „Гаспромњефту”. Дубравка Ђедовић Хандановић је истакла да Србија није одговорна за увођење санкција НИС-у и нагласила да је Влада Србије успела да обезбеди стабилно снабдевање тржишта упркос глобалној енергетској кризи и расту цена нафте.
„Немамо несташица, немамо неконтролисан раст цена, немамо ограничења на пумпама, отказаних летова и мислим да је то велики успех политике Владе Србије са циљем да се заштите интереси грађана”, рекла је министарка. Она је закључила да Србија тренутно располаже државним резервама дизела довољним за око 63 дана просечног нето увоза, док са комерцијалним резервама нафтних компанија укупне резерве покривају око 83 до 84 дана просечне дневне потрошње.
