Uskoro bi trebalo da bude potpisan ugovor o izgradnji gasne elektrane kod Niša između azerbejdžanske kompanije Sokar, sa jedne strane, i Srbijagasa i Elektroprivrede Srbije, sa druge, izjavila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović. Ona je dodala da se sve radi kako bi gasna elektrana bila završena u naredne četiri godine.
Resorna ministarka je podsetila da je potpisan sporazum između Beograda i Bakua koji je ratifikovan u Skupštini Srbije i da se sada prelazi na dalje korake. Dodala je da su ostala još dva važna pitanja – jedno je u vezi s cenom gasa, drugo u vezi s profitabilnošću ulaganja. „Ja ću imati razgovor sa ministrom Mikailom Džabarovim, koji je i predsednik upravnog odbora azerbejdžanske gasne kompanije, da pokušamo da razrešimo i ta poslednja dva pitanja kako bismo u narednih nedelju ili dve potpisali ključne odredbe sporazuma koji će kasnije uslediti. A plan je da gasna elektrana bude završena u naredne četiri godine”, navela je ministarka Đedović Handanović.
Povodom izgradnje nuklearne elektrane, ministarka je navela da je to jako važna tema kada je reč o upravljanju resursima i energetskoj stabilnosti i dodala da je to pitanje detaljno predstavljeno u okviru četvrte tačke Plana za Srbiju u pet tačaka predsednika Srbije Aleksandara Vučića. „Bez nuklearne energije kao čistijeg vida energije, stabilnog baznog izvora energije, veoma će biti teško dostići i ekonomski rast i industrijski razvoj”, rekla je ona. Dodala je da Srbiji trebaju stabilni, čisti izvori energije i da je u tom smislu naš plan da idemo u razvoj nuklearnog programa. „Imamo i preliminarne studije završene kada je u pitanju integracija nuklearne elektrane u naš energetski sistem, ali nastavljamo dalje. Sa jedne strane, sarađujemo sa francuskom elektroprivredom, sa druge strane i na tržištu ćemo tražiti najpovoljnije ponuđače za pripremu prve faze razvoja, gde moramo da sagledamo razvoj, odnosno kako ćemo razvijati i ljudske resurse i zakonodavni okvir”, istakla je Dubravka Đedović Handanović.
Navela je da se u okviru prve faze razmatra na kojoj lokaciji će se nalaziti nuklearna elektrana, kakav će uticaj imati na našu prenosnu mrežu i kako ćemo razvijati industrijski lanac vrednosti. „To je sve bitno, jer mora i cela naša industrija da se prilagodi razvoju nuklearne elektrane, zato što ne možete sve da uvezete i ne treba sve da uvezete. Koliko god da vi potrošite ulažući u izgradnju, toliko će se i vratiti našoj privredi”, kazala je ministarka. Naglasila je da će se sve te pripreme, analize i studije realizovati u narednih godinu dana, nakon čega će se doneti odluka o tehnologiji, a potom ući u proces projektovanja i izgradnje.
Kada je reč o situaciji sa „Naftnom industrijom Srbije”, ministarka Đedović Handanović je kazala da očekuje u najkraćem mogućem roku novi predlog kompanije MOL u vezi s NIS-om kako bi pregovori mogli da se završe do 22. maja, što je rok koji je postavila američka administracija. Ona je rekla da država nije zadovoljna detaljima u vezi sa budućim radom pančevačke rafinerije, pokrivenosti tržišta Srbije u veleprodaji i u maloprodaji, ali i finansijskim obavezama NIS-a od pre nekoliko godina koje treba ispuniti.
Prema rečima ministarke, ukoliko MOL sa time nije saglasan, mora nešto dati zauzvrat.
„Nije pitanje da li će rafinerija raditi ili ne, ona mora da radi. Pitanje je u kom obimu, u kom kapacitetu, kako ćemo nadgledati, šta ako se to ne ostvari i kako Srbija onda brani svoju poziciju, jer rafinerija ima uticaj na sigurnost snabdevanja, na bruto domaći proizvod, na zaposlenost i na industrijski rast”, istakla je resorna ministarka. Ona je navela da država želi da bude apsolutno sigurna da se MOL neće samo voditi svojim privatnim interesima, pre svega sticanja profita, jer, kako je dodala, privatne kompanije tako funkcionišu i da zato sa aspekta države Srbije moramo da određene detalje tog ugovora dogovorimo.
Prema njenim rečima, Srbija neće prihvatiti kompromis u pregovorima o budućnosti NIS-a po svaku cenu, a koji bi bio na štetu državnih interesa, ističući da država insistira na jačoj kontroli rada rafinerije u Pančevu, sigurnosti snabdevanja i ispunjavanju finansijskih obaveza kompanije. Na pitanje kolike su šanse da dođe do tog kompromisa, Dubravka Đedović Handanović je kazala da to ne zavisi od nas i da je to pre svega uslovljeno odnosima Amerike i Rusije, ali da mi svakako imamo „i plan B i plan C”. Dodala je i da Srbija pokušava da popravi poziciju koju je nasledila nakon prodaje NIS-a 2008. godine ruskom „Gaspromnjeftu”. Dubravka Đedović Handanović je istakla da Srbija nije odgovorna za uvođenje sankcija NIS-u i naglasila da je Vlada Srbije uspela da obezbedi stabilno snabdevanje tržišta uprkos globalnoj energetskoj krizi i rastu cena nafte.
„Nemamo nestašica, nemamo nekontrolisan rast cena, nemamo ograničenja na pumpama, otkazanih letova i mislim da je to veliki uspeh politike Vlade Srbije sa ciljem da se zaštite interesi građana”, rekla je ministarka. Ona je zaključila da Srbija trenutno raspolaže državnim rezervama dizela dovoljnim za oko 63 dana prosečnog neto uvoza, dok sa komercijalnim rezervama naftnih kompanija ukupne rezerve pokrivaju oko 83 do 84 dana prosečne dnevne potrošnje.
