Gradski zavod za javno zdravlje u Beogradu izdao je preporuke povodom ekstremnih vremenskih uslova koji mogu da predstavljaju ozbiljan rizik po zdravlje, naročito kod onih grupa stanovništva koja su posebno osetljive na visoku temperaturu, kao što su mala deca, starije osobe, trudnice, osobe sa prekomernom telesnom težinom, kao i osobe koje boluju od različitih hroničnih bolesti.
Kako se navodi u saopštenju na sajtu Zavoda, takođe su ugrožene i osobe izložene direktnom dejstvu sunčevih zraka poput onih koji koje vežbaju ili rade na otvorenom, ali i svi oni koji rade u neadekvatno provetrenim i nedovoljno rashlađenim prostorijama.
Kako se navodi, visoka temperatura može da pogorša respiratorne tegobe kod hroničnih bolesnika, pre svega onih koji boluju od astme i hronične opstruktivne bolesti pluća, ali mogu da imaju negativan uticaj i na disajne puteve kod male dece.
Upozorava se da nagla promena temperature, kao što je nagli ulazak iz toplog okruženja u rashlađenu prostoriju ili u hladnu vodu, može dovesti do srčanog udara.
Istovremeno, UV zračenje može da izazove crvenilo i opekotine, prevremeno starenje i rak kože usled njenog isušivanja i slabljenja imuniteta.
Kako se upozorava, jedan od rizika je dehidratacija, do koje dovodi boravak na visokoj temperaturi i posledično znojenje koje može brzo da iscrpi telesne tečnosti.
Druga posledica je hipertermija, odnosno pregrevanje organizma, a na nju su posebno osetljivi ljudi sa kardiovaskularnim oboljenjima, stariji i deca, navode stručnjaci.
Poseban rizik predstavlja toplotni udar, kao veoma ozbiljno stanje koje se javlja kada telo ne može efikasno da se ohladi i zahteva hitnu medicinsku pomoć, a simptomi uključuju visoku telesnu temperaturu, obilno znojenje, vrtoglavicu, mučninu, glavobolju i ubrzan rad srca.
Pravovremene mere mogu da smanje broj osoba obolelih i umrlih usled posledica izlaganja velikim vrućinama, što znači da treba biti spreman i pridržavati se jednostavnih saveta pomoću kojih se na vreme može da spreči nastanak zdravstvenih tegoba uzrokovanih visokom temperaturom.
Kao neke od mera, savetuju se da se izbegava izlaganje direktnom suncu u periodu od 10 do 17 časova, što naročito važi za decu, trudnice, starije i srčane bolesnike.
„Ukoliko morate da budete napolju u navedeno vreme trudite se da budete u hladu, a isto tako preporučuje se nošenje lagane, široke odeće svetlih boja, od prirodnih materijalaˮ, navodi se u preporukama Zavoda za javno zdravlje Beograda.
Prilikom izlaska napolje, savetuje se nošenje šešira sa širokim obodom ili kape i naočara za sunce sa UV zaštitom.
Kako navode iz Zavoda, treba izbegavati sportske aktivnosti i vežbanje na otvorenom u toku najtoplijeg dela dana.
Za one koji moraju da obavljaju fizičke poslove, preporučljivo je da to čine u toku najsvežijeg dela dana, u ranim jutarnjim časovima od četiri do sedam ujutru, ili kasnije u toku večeri.
Ljudi koji rade na otvorenom, kao na primer građevinski radnici, treba češće da prave pauze za odmor, da ostanu u hladu i da piju 1,5 čaše vode na svakih 30 minuta.
Takođe se savetuje unošenje dovoljno tečnosti i redovan unos negazirane vode i niskokaloričnih pića bez kofeina, alkohola i šećera, kako ne bi izazvali veću dehidraciju.
„Jedna od preporuka za način osveženja je da se to učini tako što ćete istopiti dve kocke leda u ustima. Izbegavajte dehidraciju od vrućine tako što ćete piti razblažen sok kao što je limunada, odrasli svakih 1-2 sata, a deca na svakih 15-20 minuta jednu do dve kašike ili gutljaj vodeˮ, navodi se u preporukama.
Nemojte čekati da osetite žeđ da biste uneli tečnost, što je posebno važno za starije ljude koji imaju slabiji osećaj žeđi, navodi se u preporukama Zavoda.
Takođe, dobro je uvek nositi flašicu vode sa sobom kada se boravi na otvorenom.
Jedan od načina za rashlađenje je povremeno tuširanje ili kupanje u mlakoj vodi, dok je druga mgućnost da se umotate u hladne mokre peškire ili da se rashladite mokrim sunđerom, a isto tako možete staviti vlažne peškire na dečje noge i ruke.
Kada je reč o obrocima, oni treba da budu češći, manji i lagani pri čemu treba izbegavati prženu, zasoljenu, masnu hranu i hranu bogatu proteinima.
Istovremeno, savetuje se uzimajte više sezonskog voća i povrća.
Kako se navodi, veoma je značajno rashladiti prostorije u kojima se boravi, naročito ukoliko u njima borave deca, trudnice, osobe strarije od 60 godina, kao i osobe sa hroničnim zdravstvenim tegobama.
Temperatura u ovim prostorijama ne bi trebalo da prelazi 30 stepeni Celzijusa u toku dana, odnosno 24 stepeni u toku noći.
Sijalice i mnogi električni uređaji dodatno oslobađaju toplotu i greju okolni vazduh, tako da za vreme velikih vrućina u toku dana treba ugasiti svetla i isključiti iz struje sve one uređaje koje ne koristite.
Gradski zavod za javno zdravlje takođe je preporučio izbegavanje putovanja u najtoplijem delu dana, kao i oprez kada se ulazi u vozilo koje je stajalo na suncu.
Pre ulaska obavezno otvorite sva vrata i gepek i sačekajte nekoliko minuta da se vozilo i površine koje dodirujete ohlade, navodi se u preporukama.
Preporučljivo je da temperatura u vozilu bude nekoliko stepeni niža od spoljne. Istovremeno, naglašava se da decu i kućne ljubimce nikada ne treba ostaviti same u vozilu, čak ni u hladu.
Starije osobe i pacijente koji žive sami treba posećivati najmanje jednom dnevno, a ako ovi ljudi uzimaju lekove, treba proveriti sa lekarom kakav uticaj ovi lekovi mogu da imaju na termoregulaciju i ravnotežu tečnosti u telu.
Iz Zavoda takođe navode da malu decu ne treba izvoditi napolje u najtoplije doba dana i nikakao izlagati direktnom sunčevom zračenju.
Poseban oprez se savetuje onima koji imaju neku od hroničnih bolesti i uzimaju lekove, posebno one za pojačano mokrenje i snižavanje krvnog pritiska.
Ovakvim osobama se savetuje da budu oprezne i provere sa svojim lekarom uticaj toplote na delovanje lekova i moguće pogoršanje bolesti.
Kako se navodi, potrebno je obratiti pažnju na pojavu zdravstvenih tegoba. O različitim zdravstvenim tegobama izazvanim visokim temperaturama vazduha, kako ih prepoznati i sprečiti njihov nastanak građani mogu detaljnije da se informišu u najnovijoj publikaciji Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, prenosi Tanjug.
