Градски завод за јавно здравље у Београду издао је препоруке поводом екстремних временских услова који могу да представљају озбиљан ризик по здравље, нарочито код оних група становништва која су посебно осетљиве на високу температуру, као што су мала деца, старије особе, труднице, особе са прекомерном телесном тежином, као и особе које болују од различитих хроничних болести.
Како се наводи у саопштењу на сајту Завода, такође су угрожене и особе изложене директном дејству сунчевих зрака попут оних који које вежбају или раде на отвореном, али и сви они који раде у неадекватно проветреним и недовољно расхлађеним просторијама.
Како се наводи, висока температура може да погорша респираторне тегобе код хроничних болесника, пре свега оних који болују од астме и хроничне опструктивне болести плућа, али могу да имају негативан утицај и на дисајне путеве код мале деце.
Упозорава се да нагла промена температуре, као што је нагли улазак из топлог окружења у расхлађену просторију или у хладну воду, може довести до срчаног удара.
Истовремено, УВ зрачење може да изазове црвенило и опекотине, превремено старење и рак коже услед њеног исушивања и слабљења имунитета.
Како се упозорава, један од ризика је дехидратација, до које доводи боравак на високој температури и последично знојење које може брзо да исцрпи телесне течности.
Друга последица је хипертермија, односно прегревање организма, а на њу су посебно осетљиви људи са кардиоваскуларним обољењима, старији и деца, наводе стручњаци.
Посебан ризик представља топлотни удар, као веома озбиљно стање које се јавља када тело не може ефикасно да се охлади и захтева хитну медицинску помоћ, а симптоми укључују високу телесну температуру, обилно знојење, вртоглавицу, мучнину, главобољу и убрзан рад срца.
Правовремене мере могу да смање број особа оболелих и умрлих услед последица излагања великим врућинама, што значи да треба бити спреман и придржавати се једноставних савета помоћу којих се на време може да спречи настанак здравствених тегоба узрокованих високом температуром.
Као неке од мера, саветују се да се избегава излагање директном сунцу у периоду од 10 до 17 часова, што нарочито важи за децу, труднице, старије и срчане болеснике.
„Уколико морате да будете напољу у наведено време трудите се да будете у хладу, а исто тако препоручује се ношење лагане, широке одеће светлих боја, од природних материјалаˮ, наводи се у препорукама Завода за јавно здравље Београда.
Приликом изласка напоље, саветује се ношење шешира са широким ободом или капе и наочара за сунце са УВ заштитом.
Како наводе из Завода, треба избегавати спортске активности и вежбање на отвореном у току најтоплијег дела дана.
За оне који морају да обављају физичке послове, препоручљиво је да то чине у току најсвежијег дела дана, у раним јутарњим часовима од четири до седам ујутру, или касније у току вечери.
Људи који раде на отвореном, као на пример грађевински радници, треба чешће да праве паузе за одмор, да остану у хладу и да пију 1,5 чаше воде на сваких 30 минута.
Такође се саветује уношење довољно течности и редован унос негазиране воде и нискокалоричних пића без кофеина, алкохола и шећера, како не би изазвали већу дехидрацију.
„Једна од препорука за начин освежења је да се то учини тако што ћете истопити две коцке леда у устима. Избегавајте дехидрацију од врућине тако што ћете пити разблажен сок као што је лимунада, одрасли сваких 1-2 сата, а деца на сваких 15-20 минута једну до две кашике или гутљај водеˮ, наводи се у препорукама.
Немојте чекати да осетите жеђ да бисте унели течност, што је посебно важно за старије људе који имају слабији осећај жеђи, наводи се у препорукама Завода.
Такође, добро је увек носити флашицу воде са собом када се борави на отвореном.
Један од начина за расхлађење је повремено туширање или купање у млакој води, док је друга мгућност да се умотате у хладне мокре пешкире или да се расхладите мокрим сунђером, а исто тако можете ставити влажне пешкире на дечје ноге и руке.
Када је реч о оброцима, они треба да буду чешћи, мањи и лагани при чему треба избегавати пржену, засољену, масну храну и храну богату протеинима.
Истовремено, саветује се узимајте више сезонског воћа и поврћа.
Како се наводи, веома је значајно расхладити просторије у којима се борави, нарочито уколико у њима бораве деца, труднице, особе страрије од 60 година, као и особе са хроничним здравственим тегобама.
Температура у овим просторијама не би требало да прелази 30 степени Целзијуса у току дана, односно 24 степени у току ноћи.
Сијалице и многи електрични уређаји додатно ослобађају топлоту и греју околни ваздух, тако да за време великих врућина у току дана треба угасити светла и искључити из струје све оне уређаје које не користите.
Градски завод за јавно здравље такође је препоручио избегавање путовања у најтоплијем делу дана, као и опрез када се улази у возило које је стајало на сунцу.
Пре уласка обавезно отворите сва врата и гепек и сачекајте неколико минута да се возило и површине које додирујете охладе, наводи се у препорукама.
Препоручљиво је да температура у возилу буде неколико степени нижа од спољне. Истовремено, наглашава се да децу и кућне љубимце никада не треба оставити саме у возилу, чак ни у хладу.
Старије особе и пацијенте који живе сами треба посећивати најмање једном дневно, а ако ови људи узимају лекове, треба проверити са лекаром какав утицај ови лекови могу да имају на терморегулацију и равнотежу течности у телу.
Из Завода такође наводе да малу децу не треба изводити напоље у најтоплије доба дана и никакао излагати директном сунчевом зрачењу.
Посебан опрез се саветује онима који имају неку од хроничних болести и узимају лекове, посебно оне за појачано мокрење и снижавање крвног притиска.
Оваквим особама се саветује да буду опрезне и провере са својим лекаром утицај топлоте на деловање лекова и могуће погоршање болести.
Како се наводи, потребно је обратити пажњу на појаву здравствених тегоба. О различитим здравственим тегобама изазваним високим температурама ваздуха, како их препознати и спречити њихов настанак грађани могу детаљније да се информишу у најновијој публикацији Градског завода за јавно здравље Београд, преноси Танјуг.
