Престижна награда „Фабијан Шоваговић“ која се додељује на Пулском фестивалу припала је глумцу Златку Бурићу.
Оно што је остало упечатљиво јесте освртање на дешавања у Србији и тзв. полетној, надахнутој борби студената за проевропске и слободарске принципе које само они могу донети.
Он је на питање листа Данас да прокометнарише политичку ситуацију у Србији рекао да подржава борбу студената, те да је јако поносан на своје глумачке колеге који истрајавају у тој подршци студентима.
Бурић, који већ годинама станује у Данској, најосновније информације о политичком контексту Србије прикупља на интернету, далеко од стварности и реалности.
Сад, намеће се питање, ко и како подржава студенте и подрива ситуацију у Републици Србији. Да ли подршка долази само зато што се неко солидарише са својим колегама, еснаф, није битан? Или зато што се именица студенти провлачи у скоро последње две година по јавности, док се дубља позадина крије од јавности и грађана?
Људи који дају за право себи да нешто подрже без икаквог видљивог учешћа, утицаја или конкретнијег увида у саму срж дешавања, и представљају окосницу тзв. опозиције која хоће насилно да дође до власти.
Волтер је у „Кандиду“ писао да људи требају обрађивати свој врт.
Али, Волтер је, нажалост, ад акта, за већину наводно просветљене Европе.
