Министарка рударства и енергетике Србије у техничком мандату, Дубравка Ђедовић Хандановић, најавила је да наредне недеље званично почиње полагање првих цеви на траси будуће гасне интеркoнeкције између Србије и Северне Македоније. Први радови на изградњи овог стратешки важног гасовода почеће на деоници дужине пет километара у околини Врањске Бање.
Ове информације саопштене су након Другог самита министара енергетике Србије, Грчке, Бугарскe и Северне Македоније, који је одржан у Београду, а на коме је централна тема била регионална енергетска безбедност и повезивање.
Будући гасовод биће дугачак 145 километара, а комплетан завршетак пројекта планиран је за први квартал 2028. године. Овај инфраструктурни пројекат омогућиће Србији приступ новим изворима природног гаса, пре свега из Грчке и каспијског региона, чиме се значајно диверсификују правци снабдевања.
„Логистика и припремни радови теку по плану. Већ до краја октобра биће обезбеђене све неопходне цеви за првих 15 километара трасе, што нам омогућава континуитет у раду од самог почетка“, изјавила је министарка Ђедовић Хандановић. Она је посебно нагласила да је за успех пројекта и поштовање рокова кључно да јавно предузеће Србијагас убрзано и без одлагања реши преостале имовинско-правне односе и експропријацију земљишта на рути гасовода.
Изградња интерконекције са Северном Македонијом део је много ширег регионалног плана. Гасна веза између Северне Македоније и Грчке биће пуштена у рад током 2027. године, чиме Грчка постаје главна улазна лука (енергетско чвориште) за течни природни гас (LNG) који стиже у овај део Европе.
Поред јачања капацитета за природни гас, Самит у Београду потврдио је заједничку визију зелене транзиције. План је да сви нови гасоводи до 2028. године буду технички потпуно спремни и за транспорт водоника, чиме се постављају темељи за одрживу енергетску будућност.
Током министарског самита отворени су разговори и о другим енергетским енергентима. Разматрана је могућност изградње новог нафтног коридора који би повезао луку Солун, преко Скопља, са југом Србије. Овај пројекат би Србији обезбедио још један сигуран правац за снабдевање сировом нафтом, додатно смањујући ризике од глобалних тржишних поремећаја.
Сви учесници самита у Београду усагласили су се да је регионална солидарност једини начин за превазилажење енергетских изазова и обезбеђивање јефтинијих и сигурнијих енергената за грађане и привреду читавог Балкана.
