U svojoj 90. godini, 3. avgusta 2008, preminuo je poslednji klasik ruske književnosti, glas razuma i poetske žudnje za istinom, Aleksandar Solženjicin.
Pisac je rođen 1918. godine u Kislovodsku. Pisao je romane, drame, eseje, istorijske spise. Studirao je Fizičko-matematički fakultet u Rostovu, ali i Institut za istoriju, filozofiju i književnost u Moskvi.
Biva uhapšen 1945. zbog pisama Staljinu u kojima oštro kritikuje nprikosnovenog vođu SSSR-a. Do 1953. bio je zatočen u logoru, a onda tri godine provodi u progonstv u u Aziji. Rehabilitovan je 1956.
Logoraška iskustva obeležiće njegovo književno delovanje. Njegovo najpoznatije štivo jeste svakako „Jedan dan Ivana Denosoviča“, koje na precizan, koncizan i originalan način prikazuje život i boravak zarobljenika u jednoj kaznenon ustanovi totalitarnog sistema, kakav je bio sovjetski logor.
Oduzeto mu je državljanstvo 1974, nakon čega emigrira u SAD, odakle se vraća posle dve decenije. Po povratku dobija i Orden Svetog apostola Andreja Prvozvanog.
Svoja mučna životna i ideološka iskustva najreprezentativnije je iskazao u „U krugu prvom“, „Rusija u provaliji“, „Avgust Četrnaeste“…
Za svoje grandiozno i veliko delo dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1970.
Član Ruske akademije nauka postao je 1997, a tri godine ranije i član Srpske akademije nauka i umetnosti.
