Владимир Величковић, један од најзначајнијих и најплоднијих српских и европских сликара новог доба, рођен је, у Београду, 11. августа 1935.
Архитектонску школу завршио је у родном граду, а у Загребу је учио сликарски занат код Крсте Хегедушића.
А онда се отиснуо у Француску, где је провео готово читав радни век.
Остао је упамћен у историји сликарства као један од најоригинајлнијих и најтемељнијих аутора цртежа, што му је и омогућило улазак у антологију „Највећи цртжи свих времена“.
Носилац је Ордена витеза Легије части, члан је САНУ од 2002.
Најдоминантније теме његовог стваралаштва су савремени човек, тегоба живљења и модерног одисејског лутања друштвеним маргинама.
Преминуо је у Сплиту 18 дана након свог 84. рођендана.
