Данас се навршава тачно 12 година откако је преминуо велики књижевник, аутор опсежног поља интересовања Предраг Палавестра.
Палавестра је рођен у Сарајеву 1930. године. Студије Филолошког факултета завршава у Београду, где је и докторирао 1964. године.
Писао је, као књижевни критичар, за „Политику“, а уређивао је „Књижевне новине“. На месту директора Института за књижевност и уметност провео је неколико година. У два мандата је био председник српског ПЕН клуба.
Палавестра је српској књижевној историји највише дао као историчар и теоретичар.
Његова дела која откривају и дешифрују мисаони ток српске књижевне историје и традиције, уједно су и дела на којима се заснива интегрална визија књижевног модернизма у нас.
Најзначајнија су свакако:“Послератна српска књижевност (1945-70)“, „Историја модерне српске књижевности“,“Наслеђе српског модернизма“, те „Критика и авангарда у модерној српској књижевности“.
У круговима послератне књижевно-научне дисциплине Предраг Палавестра важи за најплоднијег и најсистематичнијег аутора. Он ће том смутном, цивилизацијском и културном, времену донети једну оригиналну и неопходну свежину.
Палавестра ће, захваљујући опсежном познавању богате европске модернистичке поетике, саму срж епохе применити на књижевно-теоријске тенденције које струје српским подневљем. Под утицајем друштвених и технолошких околности мењао се контекст и смисао српске књижевне теорије и историје, а све је то снажним и креативним литерарним набојем обликовао и преносио овај аутор.
