Ukoliko Sjedinjene Američke Države i Iran uskoro ne omoguće veći protok nafte kroz Ormuski moreuz, svet bi trebalo da bude zabrinut za energetsku bezbednost, upozorio je danas izvršni direktor Međunarodne agencije za energetiku (IEA) Fatih Birol.
„Bezbednost snabdevanja naftom i dalje je ključno pitanje. Trebalo bi da budemo zabrinuti, a ja jesam, ukoliko se situacija ne poboljša u narednih nekoliko nedelja“, rekao je Birol na skupu Saveta za međunarodne odnose u Vašingtonu, preneo je Rojters.
Birol je ocenio da je, uprkos naglom rastu cena energenata, nekoliko faktora ublažilo posledice poremećaja na tržištu.
Među njima je naveo kineske zalihe koje su pre početka rata premašivale milijardu barela nafte, smanjenje potrošnje kroz veću upotrebu električnih vozila i javnog prevoza, kao i koordinisano oslobađanje rezervi do 400 miliona barela nafte pod okriljem IEA.
„Ali ta rešenja ne mogu da traju zauvek“, rekao je Birol, koji je ranije ocenio da je rat u Iranu izazvao najteži poremećaj u snabdevanju energijom u istoriji.
On je istakao da je povećanje proizvodnje u SAD, najvećem svetskom proizvođaču nafte i gasa, pomoglo ublažavanju krize.
„Povećanje proizvodnje u SAD je veoma dobro. Sjedinjene Države su povećale proizvodnju za jedan do dva miliona barela, ali ne mogu da povećaju za 10 miliona barela dnevno“, rekao je Birol.
Prema njegovim rečima, kriza u snabdevanju naftom i gasom pogodila je ekonomije širom sveta, ali nejednako.
„Najviše je pogođena Azija, jer je Azija 80 do 90 odsto ove energije dobijala preko Ormuskog moreuza“, rekao je Birol, dodajući da su posledice posebno osetile Japan i Južna Koreja, ali i zemlje u razvoju poput Pakistana, Bangladeša i Indije.
Birol je upozorio i na moguće zdravstvene posledice u zemljama u razvoju, posebno za žene, koje zbog visoke cene naftnih derivata sve češće koriste alternativna goriva za kuvanje, poput drveta i životinjskog otpada, koja emituju štetnije materije.
Cene nafte pale su za oko 20 dolara po barelu nakon koordinisanog oslobađanja rezervi IEA u martu.
Ta odluka je, prema Birolovim rečima, tržištima pokazala da organizacija koja okuplja više od 30 zemalja može ponovo da koristi strateške rezerve ukoliko se situacija pogorša.
„Iako je oslobađanje do 400 miliona barela bilo ogromno, to je bilo samo 20 odsto naših zaliha. Osamdeset odsto je i dalje u rezervama“, rekao je Birol.
Ormuski moreuz, uski plovni put između Irana i Omana kojim se uobičajeno transportuje oko petine svetskih isporuka energenata, uglavnom je blokiran od početka sukoba 28. februara, kada su SAD i Izrael izveli napade na Iran.
