9. јула 1875. на брду Градац код села Крекови, у Херцеговини, испаљени су први устанички хици Невесињске пушке, односно Херцеговачког устанка, народног бунта против отоманске власти, који је трајао 3 године.
Устанак је почео под командом Продана Рудара, у Херцеговини, да би потом захватио и остале крајеве Босне.
Све већим тлачењем српског живља од стране Османлија, дошло је до великог народног бунта који је убрзо означио и почетак Источне кризе. Мотиви су захватали сваку пору локалне популације, од социјалних и друштвених до материјално-економских.
Устанике су убрзо почели помагати ратном опремом и добровљцима Кнежевина Србија и Књажевина Црна Гора, након чега рат прераста у сукоб против поменутих држава против Османског царства.
Последица ових ратова био је судбоносни Берлинкси конгрес 1878. на коме су Србија и Црна Гора добиле независност, али и териоторијална проширења.
