Од Косовског боја Срби су хтели да имају дан који ће им одређивати судбину, дан када ће се устајати, дан када ће полазити новим путем, дан на чије значење ће ослањати целокупну своју индивидуалну и колективну свест.
Тај дан можда и најбоље дочарава стих „Кнежеве вечере“, који изговара Милош Обилић. Тај стих постао је изрека, на којој стоји воља народа.
Најпреломнији тренутак наше савремене историје догодио се у Сарајеву, у режији неколико младића који су волели земљу своју и народ свој, који су осећали његово било, али и велику тортуру окупаторских сила. Младићи од свега 20 година одлучили су зауставити скрнављење Видовдана, али и свих вредности што подразумева један такав дан у једном народу.
Атентатом Гаврила Принципа Срби су реинкарнирали средњовековну битку на Косову, Милоша Обилића који је такође усмртио, по садржају мита, владара стране силе. Дух Милошев ушао је у младиће који су жртвовали животе зарад царства небеског.
Принцип је такав да Срби граде идеале о слободи, правди, истини, љубави према родној груди, сопственом народу, али пре свега према Животодавцу Свевишњем, Васкрслом Господу кроз којег смо створени и коме ћемо живот предати.
Један такав народ не може бити поробљен све док је Видовдана и Принципа!
