Od Kosovskog boja Srbi su hteli da imaju dan koji će im određivati sudbinu, dan kada će se ustajati, dan kada će polaziti novim putem, dan na čije značenje će oslanjati celokupnu svoju individualnu i kolektivnu svest.
Taj dan možda i najbolje dočarava stih „Kneževe večere“, koji izgovara Miloš Obilić. Taj stih postao je izreka, na kojoj stoji volja naroda.
Najprelomniji trenutak naše savremene istorije dogodio se u Sarajevu, u režiji nekoliko mladića koji su voleli zemlju svoju i narod svoj, koji su osećali njegovo bilo, ali i veliku torturu okupatorskih sila. Mladići od svega 20 godina odlučili su zaustaviti skrnavljenje Vidovdana, ali i svih vrednosti što podrazumeva jedan takav dan u jednom narodu.
Atentatom Gavrila Principa Srbi su reinkarnirali srednjovekovnu bitku na Kosovu, Miloša Obilića koji je takođe usmrtio, po sadržaju mita, vladara strane sile. Duh Milošev ušao je u mladiće koji su žrtvovali živote zarad carstva nebeskog.
Princip je takav da Srbi grade ideale o slobodi, pravdi, istini, ljubavi prema rodnoj grudi, sopstvenom narodu, ali pre svega prema Životodavcu Svevišnjem, Vaskrslom Gospodu kroz kojeg smo stvoreni i kome ćemo život predati.
Jedan takav narod ne može biti porobljen sve dok je Vidovdana i Principa!
