Ozimi usevi, pre svega pšenica, ove godine su u dobrom stanju pred prolećnu vegetaciju, zahvaljujući povoljnim agroekološkim uslovima tokom jeseni i odličnim zalihama vlage u zemljištu. Savetodavci za ratarstvo ističu da većina polja ima lepu zelenu boju, dobar sklop i razvijene listove što ukazuje na dobru kondiciju biljaka pred početak prihrane.
Poljoprivrednici i agronomi sada razmatraju pravovremeno početak prihrane azotnim đubrivima – ključne agrotehničke mere koja značajno utiče na budući prinos. Stručnjaci ukazuju da je prihrana važna u fazi početka i punor bokorenja biljaka jer im obezbeđuje neophodan azot za dalji rast i razvoj.
Međutim, u pojedinim slučajevima savetodavci upozoravaju da ne treba žuriti sa primenom azotnih đubriva dok biljke ne počnu aktivno sa vegetacijom, jer to može dovesti do neefikasnog korišćenja hranljivih materija. Ako se koristi azot u obliku amonijum‑nitrata ili kalijum‑amonijum‑nitrata, prihrana se obično planira krajem februara ili početkom marta kada su temperature i uslovi za usvajanje bolji.
Poljoprivrednici poljoprivrednih savetodavnih službi prate i dalje razvoj vremena i stanje usjeva, kako bi krenuli sa prvom prihranom u optimalnom trenutku – kada će to najviše doprineti rastu useva i budućem prinosu.
