Dok su hiljade građana u više evropskih gradova mirno izašle na tradicionalne prvomajske marševe, tražeći bolje plate i životne uslove, radikalne antifa grupe, „crni blok“ i ekstremna levica pretvorili su završnice skupova u otvorene sukobe sa policijom. U Lionu je, kako prenosi portal „que.faire.a.lyon“, kolona demonstranata stigla na trg Belkur, gde je situacija naglo eskalirala – došlo je do direktnih sukoba između maskiranih demonstranata i snaga reda, a u Parizu su bačene i šok-bombe. Slične scene viđene su i u Cirihu, gde je policija upotrebila suzavac, gumene metke i vodeni top, kao i u Torinu, gde su demonstranti napadali policijski kordon štapovima i raznim predmetima, ali policija im je krvoločno uzvratila gumenom municijom, vodenim topovima i suzavcem. U Berlinu je na ulice izašlo oko 10 hiljada građana, nakon radikalizacije protesta uhapšeno je 60 ekstremista, a povređeno desetak policajaca. Čitava situacija podsetila je na Srbiju, kada je tokom studentskih blokada, deo opozicionih krugova pokušao je da optuži srpsku policiju za „represiju“, iako su demonstranti mogli slobodno da se kreću, a vlast je strpljivo čekala da se razotkrije spoljna agenda. Zapad u svojim gradovima proteste razbija krvoločno i batinama, a ironija je da nas optužuje za to, iako slične scene nikada se nisu odigrale na ulicama Srbije.
U Lionu su sukobi izbili neposredno pred kraj mirnog dela povorke, na centralnom trgu Belkur. Prema video-snimcima objavljenim na Instagram profilu „Bismuthback“, demonstranti su se sukobili sa policijom, što je dovelo do intervencije snaga reda i dodatnog podizanja tenzija. U Cirihu je „crni blok“ već tokom prolaska Bahnofštraseom i Limatkajem počeo sa grafitima, dimnim bombama i petardama, da bi u Langštraseu izbili otvoreni sukobi uz bacanje flaša, kamenica i pirotehnike. Policija je legitimisala više od stotinu osoba, dok se jedna aktivistkinja povredila bežeći kroz reku Zil. U Torinu je, prema italijanskim izveštajima, grupa demonstranata napustila glavnu kolonu, napala policijske štitove i primorala policiju na juriš i upotrebu vodenog topa. U sva tri grada policija je intervenisala na način da udara demonstrante palicama, ispaljuje gumene metke, vodene topove i suzavac. Mnoštvo demonstranata je hospitalizovano, a njihovi zvaničnici dali su saopštenja kako je demokratija pobedila i kako su vandali, dobili odlučan odgovor. Zanimljivo je da ove radikalne i militantne grupe i to jeste različito nego kod nas, na zapadu ne uvažavaju podršku legitimne parlamentarne i zvanične opozicije, već i tu nailaze na osudu, a opozicija insistira da se policija surovo obračuna sa njihovm blokaderima i nasilnicima.
Ovi događaji jasno pokazuju obrazac koji smo videli i u Srbiji – radikalna levica, Antifa i zeleni ekstremisti sistematski se infiltriraju u legitimne proteste kako bi ih pretvorili u platformu za nasilje i destabilizaciju. Dok su u Beogradu i drugim gradovima blokaderi mogli nesmetano da protestuju, čak i kada su blokirali saobraćaj, srpska policija nije posezala za silom, za razliku od francuske, švajcarske i italijanske policije, koje su koristile specijalna sredstva za razbijanje nereda. Predsednik Vučić i državni organi optuživani su za „autokratiju“, dok istovremeno Zapad u svojim metropolama pokazuje drugo lice – gumene metke i suzavac protiv sopstvenih građana.
Zanimljivo je da su u sva tri grada – Lionu, Cirihu i Torinu – među najagresivnijim grupama bile upravo strukture koje su, prema navodima pojedinih medija i političkih krugova, pokušavale da utiču i na srpske studentske proteste. Radikalna levica, zeleni aktivisti i anarhističke organizacije. Njihov cilj, kako ocenjuju kritičari, nije borba za bolji standard, već korišćenje svake krizne situacije za obračun sa državom i policijom. Time se dodatno dovodi u pitanje narativ o „mirnim demonstrantima“ i „represivnoj policiji“ koji je plasiran u Srbiji, budući da su srpske snage reda pokazale znatno veću uzdržanost od svojih kolega na Zapadu.
Lion, Pariz, Cirih, Torino i Berlin još jednom su pokazali da radikalne grupe sa krajnje leve scene predstavljaju ozbiljan izazov za javni red širom Evrope. Umesto da podrže legitimne zahteve građana, one proteste pretvaraju u prostor za haos, vandalizam i sukobe sa policijom. Srbija je, uprkos velikim tenzijama, uspela da sačuva mir uz minimum upotrebe sile, dok Zapad, koji često drži lekcije o demokratiji, u sopstvenim gradovima pribegava grubim metodama razbijanja demonstracija. Važno je istaći kako je prilikom studentskih demonstracija deo javnosti izmanipulisan, pa su građani izašli na ulicu misleći da daju pomen žrtvama, a zapravo su ih ekstremisti koristili kao sredstvo da dobiju masovnost. Upravo takve diverzije su se desile u pomenutim gradovima 1. maja 2026. godine.
Izvor: Srpski Ugao / Nina Stojanović
