U Švajcarskoj je oglas za posao na portalu „jobs.ch“ izazvao pravi skandal početkom godine, tražeći „vođu tima za medicinske sestre sa srcem i umom – ne Generacija Z!“, čime je eksplicitno isključena cela generacija zbog navodnog „mentaliteta bolovanja ponedeljkom/petkom“ i prevelikog fokusa na balansiranje između posla i privatnog života. Kao što prenosi švajcarski nedeljnik „NZZ“, ovo je retka javna manifestacija frustracije poslodavaca prema mlađim radnicima koji su manje otporni na stres, skloni brzim promenama posla i zahtevima za stalnom podrškom. Podaci pokazuju da oni brže nalaze nove poslove, ali i da kompanije sve manje tolerišu njihove „nove vrednosti“, što dovodi do sukoba generacija na tržištu rada.
Izveštaj „NZZ-a“ ističe da je kompanija odbila da komentariše, ali da se pretpostavlja da je oglas zasnovan na konkretnim iskustvima sa Generacijom Z, koju karakterišu stereotipi poput preteranog naglaska na privatni život, odbijanja prevelikog pritiska i brzog gubitka motivacije bez stalnih pohvala. Jael Majer, predstavnica ove generacije i suosnivač agencije „Zeam“ (marketinška agencija), nazvala je to „skandaloznim“ i pozvala na bolje razumevanje mlađih, dok Paskal Šajviler iz Alixio grupe (HR konsultantska i uslužna grupa) diplomatski primećuje da se njihovi stavovi o radu ne uklapaju u očekivanja starijih menadžera, posebno u kontekstu ranijeg nedostatka radne snage kada su mladi bili „prezahtevni“.
Analitički gledano, NZZ navodi podatke iz „Alixio“ barometra za 2026. godinu, gde mlađi od 30 godina brže nalaze posao nakon otpusta (u proseku za manje od 2 meseca, nasuprot 4 za one preko 50), ali i da su retko otpuštani (samo 2% među otpuštenima), što sugeriše da poslodavci ne izbegavaju Generaciju Z u potpunosti, već selektivno kritikuju njihove „pozitivne“ osobine poput tehnološke pismenosti i društvene orijentacije, koje se često pretvaraju u nedostatak izdržljivosti. Sa porastom nezaposlenosti u Švajcarskoj sa 2,2% na 2,8% od 2022. do 2025. godine, prema „SECO“ izveštaju, poslodavci ponovo dobijaju prednost, a anonimni izvori iz agencija za zapošljavanje priznaju „prikrivenu pristrasnost“ prema mlađima, optužujući ih za traženje „savršenog posla“ bez spremnosti na stres.
Ovo nije novo – generacije u sukobu su konstanta, a NZZ podseća da i Generacija Z jednog dana može postati „stapa“ pred Generacijom Alfa. Kritički, ovi stereotipi imaju osnovu u realnosti – podaci Randstada pokazuju da Gen Z menja poslodavce brže (prosečan staž u prvih 5 godina samo 1,1 godina, nasuprot 2,9 za bejbi bumere), što ukazuje na nedostatak lojalnosti i otpornosti, umesto na „novu radnu etiku“. Uplićući slične kritike iz ranijih analiza, poput one o kojoj je ranije pisao portal Srpski Ugao koja ističe da GEN Z bira poslove po komforu i očekuje „maženje“ od poslodavaca sa stalnim pohvalama i empatijom, dok izbegava mukotrpan rad i kritiku zbog vaspitanja bez frustracija i uticaja društvenih mreža, vidi se globalni trend gde mlađi vide rad kao Instagram ‘feed’ pun lajkova, a ne kao proces grešaka i ponavljanja.
U Srbiji se Generacija Z tokom studentskih blokada fakulteta nakon tragedije u Novom Sadu 2024. pokazala duboko razjedinjenom i nespremnom da shvati šire društvene posledice svojih (ne)akcija. Oni koji su učestvovali u blokadama fakulteta delovali su destruktivno – ignorisali su osećanja porodica žrtava, remetili normalan tok obrazovanja i života drugih studenata, a fokusirali su se na sopstvene zahteve bez realnog razmatranja kolateralne štete koju su nanosili društvu u celini. Sa druge strane, veći deo generacije ostao je potpuno nezainteresovan, pasivno posmatrajući situaciju sa strane i birajući liniju manjeg otpora, jer je bilo lakše bez fakulteta i obaveza, iako im je takva apatija dugoročno štetila sopstvenom obrazovanju i perspektivi. Ova dvojna slika – destrukcija sa jedne i pasivnost sa druge strane – pokazuje generaciju koja još nije razvila osećaj za kolektivnu odgovornost, solidarnost ili razumevanje da lične udobnosti ne smeju biti iznad osnovnih društvenih potreba i empatije prema drugima.
