Један од највећих сукоба у историји човечанства почео је 28. јула 1914, месец дана након Сарајевског атентата.
Беч је тражио изговор за напад на Србију, а најбоља прилика за почетак рата виђена је у атентату Гаврила Принципа на престолонаследника Франца Фердинанда и његову супругу Софију, месец дана раније на Видовдан, у Сарајеву.
Објава рата Србији достављена је телеграмом.
Ратна дејства Аустроугарска је отпочела исте ноћи дејствима са војног брда Бодрог.
У бечкој јавности рат је дочекан са великом дозом оптимизма, јер је Царство сматрало да ће Србија бити прегажена, те убрзо покорена. Са друге стране, Србија је била веома исцрпљена након два балканска рата и огромним војним губицима.
Пет дана раније Лазару Пачуу предат је из Беча ултиматум у којем се Србија оптужује за дешавања у Сарајеву. Рок за одговор је био крата а услови конципирани тако да буду неприхватљиви. Било је јасно да Краљевина Србија нема везе са атентатом.
Аустроугарске формације, на челу са Оскаром Поћореком, сапочеле су инвазије 12. августа нападом преко Дрине. Током Церске битке Срби су уништили Пету артиљеријску армију, која се након тога повукла.
Та победа је одзвањала Европом. Била је то прва победа савезника у Рату. Следећа Поћорекова офанзива догодила се 16. новембра, а контраофанзива десила се на Колубари, под командом Живојина Мишића.
Четири дана касније аустријских војника није било у Србији.
