Jedan od najvećih sukoba u istoriji čovečanstva počeo je 28. jula 1914, mesec dana nakon Sarajevskog atentata.
Beč je tražio izgovor za napad na Srbiju, a najbolja prilika za početak rata viđena je u atentatu Gavrila Principa na prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju, mesec dana ranije na Vidovdan, u Sarajevu.
Objava rata Srbiji dostavljena je telegramom.
Ratna dejstva Austrougarska je otpočela iste noći dejstvima sa vojnog brda Bodrog.
U bečkoj javnosti rat je dočekan sa velikom dozom optimizma, jer je Carstvo smatralo da će Srbija biti pregažena, te ubrzo pokorena. Sa druge strane, Srbija je bila veoma iscrpljena nakon dva balkanska rata i ogromnim vojnim gubicima.
Pet dana ranije Lazaru Pačuu predat je iz Beča ultimatum u kojem se Srbija optužuje za dešavanja u Sarajevu. Rok za odgovor je bio krata a uslovi koncipirani tako da budu neprihvatljivi. Bilo je jasno da Kraljevina Srbija nema veze sa atentatom.
Austrougarske formacije, na čelu sa Oskarom Poćorekom, sapočele su invazije 12. avgusta napadom preko Drine. Tokom Cerske bitke Srbi su uništili Petu artiljerijsku armiju, koja se nakon toga povukla.
Ta pobeda je odzvanjala Evropom. Bila je to prva pobeda saveznika u Ratu. Sledeća Poćorekova ofanziva dogodila se 16. novembra, a kontraofanziva desila se na Kolubari, pod komandom Živojina Mišića.
Četiri dana kasnije austrijskih vojnika nije bilo u Srbiji.
