Професор Правног факултета Универзитета у Београду и председник Уставног суда Србије Владан Петров изјавио је да је такозвана „Студентска листа” формално-правно законита за учешће на предстојећим парламентарним изборима, али је истовремено оценио да она представља „политички привид” који се налази на самој граници антисистемског деловања.
„Студентска листа” је формално законита групација, али она не представља политичку партију, покрет, нити коалицију, већ је реч о нечему што је флуидно и на самој граници антисистемског, оценио је професор Правног факултета Универзитета у Београду и председник Уставног суда Владан Петров.
Гостујући у емисији на телевизији К1, професор Петров је, анализирајући предстојеће изборе, упозорио да оваква политичка опција представља „привид” и изразио забринутост поводом њеног даљег деловања.
„Та листа је формално законита. Група грађана се формирала у сврху учешћа на изборима, она је поднела изборну листу, листа је проглашена и они учествују у трци. Међутим, ја овде говорим о начелима и циљевима које видим као професор уставног права. Ово што видимо је нешто флуидно, ново и, најблаже речено, на граници антисистемског”, указао је Петров.
Петров је хронолошки подсетио на развој ове групације, наводећи да су „студенти у блокади” ушли у отворену политичку арену још од маја прошле године. Према његовим речима, од тог тренутка је престао разговор о реалним студентским и академским питањима – укључујући и захтеве за делотворном истрагом поводом пада надстрешнице – а фокус је потпуно померен на чисту политику.
„Ово није ни политичка партија, ни политички покрет, нити коалиција регистрованих партија. Мој закључак је да имамо посла са једним привидом, пре свега јер ти чиниоци само привидно учествују у изборној кампањи док истовремено избегавају кључне дебате”, додао је он, наводећи као пример чињеницу да је носилац ове листе одбио јавни позив на дуел са коалицијом „Александар Вучић-Уједињена Србија”.
Професор уставног права је упутио и упозорење јавности поводом понашања групација које не препознају обавезе унутар уставно-правног поретка.
„Они све виде само као своја права, нигде не виде обавезе и простор за компромис. Постоји реална опасност и вероватноћа да се овакав антисистемски приступ, већ сутрадан након затварања биралишта, преточи у нешто што би личило на својеврсни револуционарни терор на улицама”, нагласио је Петров.
Као једину правно-политичку гаранцију за стабилност земље након избора 2026. године, Петров види убедљиву победу једне од изборних листа, што би смањило простор за уличне немире и оспоравање институција.
„Грађани морају слободно да изађу на изборе, да заокруже кога желе и да се ти гласови поштено преброје. Након тога, легитимно је имати протесте незадовољних, али не смемо имати насиље на улицама нити покушаје упада у државне институције. Смирујући тонови и јасан резултат су највећи гарант мира”, закључио је Владан Петров.
