Srpska pravoslavna crkva i vernici 27. oktobra, obeležavaju praznik Petkovdan, posvećen Prepodobnoj mati Paraskevi, u narodu poznatijoj kao Sveta Petka. Ova svetiteljka važi za jednu od najvećih zaštitnica u hrišćanskom svetu, a u Srbiji je ovo šesta slava po broju svečara.
Kult Svete Petke je izuzetno razvijen u Srbiji, Grčkoj i drugim pravoslavnim balkanskim zemljama.
Otud i različiti epiteti koji stoje uz njeno ime Petka Balkanska, Srpska, Grčka, Bugarska, Rumunska, Makedonska, Epivatska, Beogradska, Trnovska i tako dalje.
Vernici obeležavaju dan kada je Sveta Petka, koja je srpskog porekla, okončala ovozemaljski život.
Rođena je u Epivatu, kod Kalitrakije u Maloj Aziji, a prema zapisima srpskog vladike Nikolaja Velimirovića, poreklom je Srpkinja.
Na ikonama je predstavljena u ženskoj monaškoj odeždi, sa krstom i mirtinom grančicom, simbolom mučeništva.
U eparhijama SPC posvećeno joj je oko 250 crkava, a najposećenija je kapela na Kelemegdanu koja nosi njeno ime i u kojoj se na dan praznika svake godine okuplja desetine hiljade vernika.
Poštuje se u celom pravoslavnom svetu, a na poklonjenje njenim svetim moštima koje počivaju u Jašiju u Rumuniji dolaze i pripadnici drugih religija, verujući u njenu isceliteljsku moć.
Prve zapise o Svetoj Petki ostavio je Grigorije Camblak, a među njima je i opis prenosa njenih moštiju iz Vidina u Srbiju i do Beograda (1403.godine) i to zaslugom monahinje Jefimije i kneginje Milice koje su dozvolu izmolile od sultana Bajazita.
Veruje se da su od vremena despota Stefana Lazarevića sto godina počivale u steni pored kalemegdanske kapele i izvora Svete Petke i da su joj na poklonjenje dolazili i pravoslavni i katolici, pa i muhamedanci, tadašnji okupatori Srbije.
Kalemegdanska kapela Svete Petke sagrađena je na izvoru vode za koju se veruje da isceljuje očne bolesti i u njoj se, kao velika svetinja, čuva mali prst svetiteljke.
Kapela na Kalemegdanu i crkva Ružica podignute su još u 15. veku za vreme despota Stefana Lazarevića, ali su porušene za vreme turske vladavine, a današnja kapela, izgrađena je 1937. prema projektu arhitekte Momira Korunovića.
U srpskom narodu Sveta Petka uživa ogromno poštovanje. Smatra se zaštitnicom žena, majki, dece, ali i starih i nemoćnih. Vernici joj se najčešće mole za isceljenje od teških bolesti, a posebno za očuvanje vida.
Prema narodnim verovanjima koja su se održala vekovima, na Petkovdan žene ne bi trebalo da peru veš, pletu ili rade bilo kakve ručne radove. Veruje se da bi nepoštovanje ovog običaja moglo doneti lošu sreću porodici. Pošto praznik pada u utorak – Sveta Petka se ove godine mrsi. Ko ima priliku, danas treba da se umije vodom sa izvora Svete Petke, jer se veruje da ona štiti od bolesti tokom cele godine.
