Српска православна црква и верници 27. октобра, обележавају празник Петковдан, посвећен Преподобној мати Параскеви, у народу познатијој као Света Петка. Ова светитељка важи за једну од највећих заштитница у хришћанском свету, а у Србији је ово шеста слава по броју свечара.
Култ Свете Петке је изузетно развијен у Србији, Грчкој и другим православним балканским земљама.
Отуд и различити епитети који стоје уз њено име Петка Балканска, Српска, Грчка, Бугарска, Румунска, Македонска, Епиватска, Београдска, Трновска и тако даље.
Верници обележавају дан када је Света Петка, која је српског порекла, окончала овоземаљски живот.
Рођена је у Епивату, код Калитракије у Малој Азији, а према записима српског владике Николаја Велимировића, пореклом је Српкиња.
На иконама је представљена у женској монашкој одежди, са крстом и миртином гранчицом, симболом мучеништва.
У епархијама СПЦ посвећено јој је око 250 цркава, а најпосећенија је капела на Келемегдану која носи њено име и у којој се на дан празника сваке године окупља десетине хиљаде верника.
Поштује се у целом православном свету, а на поклоњење њеним светим моштима које почивају у Јашију у Румунији долазе и припадници других религија, верујући у њену исцелитељску моћ.
Прве записе о Светој Петки оставио је Григорије Цамблак, а међу њима је и опис преноса њених моштију из Видина у Србију и до Београда (1403.године) и то заслугом монахиње Јефимије и кнегиње Милице које су дозволу измолиле од султана Бајазита.
Верује се да су од времена деспота Стефана Лазаревића сто година почивале у стени поред калемегданске капеле и извора Свете Петке и да су јој на поклоњење долазили и православни и католици, па и мухамеданци, тадашњи окупатори Србије.
Калемегданска капела Свете Петке саграђена је на извору воде за коју се верује да исцељује очне болести и у њој се, као велика светиња, чува мали прст светитељке.
Капела на Калемегдану и црква Ружица подигнуте су још у 15. веку за време деспота Стефана Лазаревића, али су порушене за време турске владавине, а данашња капела, изграђена је 1937. према пројекту архитекте Момира Коруновића.
У српском народу Света Петка ужива огромно поштовање. Сматра се заштитницом жена, мајки, деце, али и старих и немоћних. Верници јој се најчешће моле за исцељење од тешких болести, а посебно за очување вида.
Према народним веровањима која су се одржала вековима, на Петковдан жене не би требало да перу веш, плету или раде било какве ручне радове. Верује се да би непоштовање овог обичаја могло донети лошу срећу породици. Пошто празник пада у уторак – Света Петка се ове године мрси. Ко има прилику, данас треба да се умије водом са извора Свете Петке, јер се верује да она штити од болести током целе године.
