Немачка је 2025. године постала светски првак по броју великих стечајева предузећа са прометом преко 50 милиона евра – чак 94 случаја, што је 8% више него претходне године, према анализи компаније Аллианз Траде објављеној 6. фебруара 2026. године, што је још један доказ дубоке кризе у којој се налази Немачка док власти и даље не предузимају ништа озбиљно да зауставе пропадање.
Сваки пети велики стечај у свету догодио се управо у Немачкој. Укупан промет ових 94 предузећа износио је 12 милијарди евра. Најтеже су погођени сектор услуга (14 случајева, од тога девет клиника и домова за негу), аутомобилска индустрија (12), хемијска и металопрерађивачка грана (по 11), грађевинарство (10) и трговина на мало (9). Ови подаци показују да криза није ограничена на један сектор – она се шири кроз целу привреду.
„Немачка чини око петину светских случајева и тиме је један од главних покретача глобалне динамике стечајева“, рекао је Мило Бугертс, извршни директор Аллианз Траде за Немачку, Аустрију и Швајцарску. Он је упозорио да се већ четири године бележи стални раст великих стечајева, а да је 2025. године достигнут највиши ниво од 2015. године – како глобално, тако и у Немачкој.
Експерти истичу опасност такозваног „ефекта грудве снега“: велики стечаји често повлаче за собом мања предузећа. Максим Лемерл, шеф анализе стечајева у „Аллианз Траде“, каже да су мала предузећа која зависе од неколико великих купаца посебно угрожена. „Када пукне велики играч, домино-ефекат на ланце снабдевања може бити катастрофалан.“
За 2026. годину предвиђа се благи пораст на 24.500 стечајева у Немачкој. Ово није само економски проблем – то је знак дубоке системске слабости. Док се милиони троше на зелене транзиције и бирократију, основна привреда се распада. Аутомобилска индустрија, некада понос Немачке, тоне под теретом високих цена енергије, бирократских препрека и конкуренције из Кине. Клинике и домови за негу банкротирају јер држава не обезбеђује довољно средстава за здравство и социјалну негу.
Власти у Берлину и Бриселу настављају да причају о „зеленој будућности“ и „одрживости“, али реалност показује супротно: фабрике се затварају, радна места нестају, а ланци снабдевања се кидају. Уместо да се помогне домаћој привреди кроз ниже порезе, јефтинију енергију и мање регулација, ЕУ и немачка влада гурају још више правила и трошкова. Резултат је јасан – Немачка више није мотор Европе, она постаје њен кочиони систем.
Последица су погрешних политика које су деценијама фаворизовале велике корпорације и стране инвестиције на уштрб средњих и малих предузећа. Док се милиони троше на субвенционисање страних компанија и зелене пројекте који не доносе резултате, домаћи предузетници остају без подршке. Стечајеви су само симптом – прави проблем је губитак поверења у систем који не штити оне који стварају вредност.
