Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja, praznik posvećen Preteči i Krstitelju Gospodnjem i njegovom mučeničkom stradanju.
Sveti Jovan Krstitelj pogubljen je po naredbi cara Iroda, nakon što je Irodijadina kći Saloma zatražila njegovu glavu. Zbog svoje nepokolebljivosti u veri i hrabrosti da govori protiv nepravde, Sveti Jovan zauzima posebno mesto u hrišćanskoj tradiciji.
Ovaj dan vernici tradicionalno provode u molitvi i strogom postu, a u crkvenom kalendaru obležen je crvenim slovom.
Prema narodnom verovanju, na praznik Usekovanja ne treba koristiti nož niti seći predmete koji podsećaju na glavu ili krv, pa se u nekim krajevima ne seku jabuke, lubenice i drugo okruglo voće crvene boje. Takođe se veruje da na ovaj dan ne treba činiti ništa što simbolično podseća na nasilje i stradanje.
U narodu je ovaj praznik poznat i kao dan kada se posebno poštuju post, mir i uzdržavanje, a običaji se razlikuju od kraja do kraja. Iako pojedina narodna verovanja nisu deo zvaničnog crkvenog učenja, ona su kroz generacije ostala deo tradicije i kulturnog nasleđa srpskog naroda.
