Српска православна црква и верници данас обележавају Усековање главе Светог Јована Крститеља, празник посвећен Претечи и Крститељу Господњем и његовом мученичком страдању.
Свети Јован Крститељ погубљен је по наредби цара Ирода, након што је Иродијадина кћи Салома затражила његову главу. Због своје непоколебљивости у вери и храбрости да говори против неправде, Свети Јован заузима посебно место у хришћанској традицији.
Овај дан верници традиционално проводе у молитви и строгом посту, а у црквеном календару облежен је црвеним словом.
Према народном веровању, на празник Усековања не треба користити нож нити сећи предмете који подсећају на главу или крв, па се у неким крајевима не секу јабуке, лубенице и друго округло воће црвене боје. Такође се верује да на овај дан не треба чинити ништа што симболично подсећа на насиље и страдање.
У народу је овај празник познат и као дан када се посебно поштују пост, мир и уздржавање, а обичаји се разликују од краја до краја. Иако поједина народна веровања нису део званичног црквеног учења, она су кроз генерације остала део традиције и културног наслеђа српског народа.
