Један од најзначајнијих и најтемељнијих правних аката историје Срба, допуњен је, и проглашен у потпуности, на данашњи дан 1354. године.
Српски цар је обелоданио 5 година раније Законик, у Скопљу, који је бројао 135 чланова.
Сабором у Серу, односно Серезу, граду који је био битан део Душановог царства, а који се данас налази у Сверној Македонији, Законик је допуњен и тиме је званично потпуно заокружен.
Овај Акт обухватао је готово све области људског деловања, од правне до наследне одредбе. Његово стварање и садржај инспирисано је српским обичајним правом, византијским законодавством и црквеним правом.
Једно од најзначајнијих и највећих новина у овом Законику јесте да је сам закон постао најјачи оквир правног и државног деловања власти и народа. Сам закон постао је јачи и од воље владара.
Оволиким степеном правног устројства гарантована је законска заштита и најнижим друштвеним слојевима.
