24. juna 1986. od posledica kancera vilice, u Novom Sadu je preminuo jedan od najznačajnijih i najčitanijih srpskih pesnika, Miroslav Mika Antić.
Mika Antić je rođen u Mokrinu, 14. marta 1932. Svoje prve pesme napisao sa je 16 godina, koje su objavljene u časopisu „Mladost“. Studirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Najveći deo svog kratkog života proveo je u gradu kojem je dao svoju dušu, svoj talenat, kojeg je oplemenjivao lepršavim stihovima i svojim boemskim šarmom, u Novom Sadu.
Radio je u pozorištu, na radiju, pisao radio drame, pesme, eseje, kritiku. Najveći deo svog bogatog talenta posvetio je poeziji za decu: “ Moje pesme nisu pesme, nego pisma svakome od vas“, govorio je veliki pesnik u obraćanju deci.
Dela preko kojih je ušao u besmrtnost su: „Vojvodina“, „Plavo nebo“, „Šašava knjiga“, „Poslednja bajka“, „Plavi čuperak“, „Garavi sokak“, „Druga strana vetra“, „Plava zvezda“.
Sahranjen je u svom gradu, Novom Sadu, na Novom groblju 26. juna. Poslednja pesnikova želja bila je da se pročita njegova „Besmrtna pesma“ i da se odsvira „Pira mange korkoro“. Ispraćaju je prisustvovalo više od deset hiljada ljudi.
Ako ti jave: umro sam,
a bio sam ti drag,
možda će i u tebi
odjednom nešto posiveti.
