Српска православна црвка и њени верници данас обележавају Преображење Господње, један од великих хришћанских празника посвећених Христу.
Празник подсећа на догађај описан у Јеванђељима, када се Исус Христос на гори Тавор преобразио пред апостолима Петром, Јаковом и Јованом.
Према јеванђељском сведочанству, Христово лице засијало је попут сунца, а његова одећа постала је бела и блистава. Пред апостолима су се појавили и пророк Мојсије и пророк Илија, док се из облака чуо глас Бога Оца.
Суштина празника је у поруци духовне промене, вере и наде. Преображење се у православној традицији доживљава као откривање Христове божанске славе и најава његове победе над смрћу.
Преображење се убраја у 12 великих Христових празника, пада се у време Госпојинског поста, зато је празнична трпеза увек посна.
У српској православној традицији верници на овај дан у цркву доносе грожђе и друго воће како би били освештани. После литургије, освештано грожђе се дели верницима и једе са породицом.
Овај обичај има и симболично значење – празник се обележава у време када почиње сазревање бројних плодова, па се Богу захваљује на даровима земље.
Са овим даном везују се и бројна народна веровања – да се после овог празника природа постепено мења, да су јутра хладнија, да лето полако уступа место јесени и да је то последњи дан за купање у рекама.
Верује се да ако је на Преображење лепо време, наредне године неће бити добра летина. Ако је дан облачан или кишовит – очекује се плодна година.
Сматра се да се на овај празник не спава и не плаче, јер ће такво стање пратити човека целе године.
Преображење се назива и летње Богојављење, јер се тада, по предању, чуо глас Бога Оца. Народ верује и да се на небу отварају „Божја врата“ и да се испуњавају искрене жеље.
Према народном веровању, Преображење треба провести у миру и слози, без свађе, ружних речи и тешких послова.
Преображење није само празник који прати низ обичаја. Његова најважнија порука односи се на човека и његову могућност да се духовно мења, да буде бољи према другима и да у свакодневном животу пронађе више вере, мира и наде.
Зато се овај празник у православној традицији доживљава као позив на лично преображење – да промене које желимо у свету најпре потражимо у себи.
Храмови посвећени овом празнику данас су пуни верника, а широм Србије одржавају се црквени вашари и народно весеље.
