Srpska pravoslavna crvka i njeni vernici danas obeležavaju Preobraženje Gospodnje, jedan od velikih hrišćanskih praznika posvećenih Hristu.
Praznik podseća na događaj opisan u Jevanđeljima, kada se Isus Hristos na gori Tavor preobrazio pred apostolima Petrom, Jakovom i Jovanom.
Prema jevanđeljskom svedočanstvu, Hristovo lice zasijalo je poput sunca, a njegova odeća postala je bela i blistava. Pred apostolima su se pojavili i prorok Mojsije i prorok Ilija, dok se iz oblaka čuo glas Boga Oca.
Suština praznika je u poruci duhovne promene, vere i nade. Preobraženje se u pravoslavnoj tradiciji doživljava kao otkrivanje Hristove božanske slave i najava njegove pobede nad smrću.
Preobraženje se ubraja u 12 velikih Hristovih praznika, pada se u vreme Gospojinskog posta, zato je praznična trpeza uvek posna.
U srpskoj pravoslavnoj tradiciji vernici na ovaj dan u crkvu donose grožđe i drugo voće kako bi bili osveštani. Posle liturgije, osveštano grožđe se deli vernicima i jede sa porodicom.
Ovaj običaj ima i simbolično značenje – praznik se obeležava u vreme kada počinje sazrevanje brojnih plodova, pa se Bogu zahvaljuje na darovima zemlje.
Sa ovim danom vezuju se i brojna narodna verovanja – da se posle ovog praznika priroda postepeno menja, da su jutra hladnija, da leto polako ustupa mesto jeseni i da je to poslednji dan za kupanje u rekama.
Veruje se da ako je na Preobraženje lepo vreme, naredne godine neće biti dobra letina. Ako je dan oblačan ili kišovit – očekuje se plodna godina.
Smatra se da se na ovaj praznik ne spava i ne plače, jer će takvo stanje pratiti čoveka cele godine.
Preobraženje se naziva i letnje Bogojavljenje, jer se tada, po predanju, čuo glas Boga Oca. Narod veruje i da se na nebu otvaraju „Božja vrata“ i da se ispunjavaju iskrene želje.
Prema narodnom verovanju, Preobraženje treba provesti u miru i slozi, bez svađe, ružnih reči i teških poslova.
Preobraženje nije samo praznik koji prati niz običaja. Njegova najvažnija poruka odnosi se na čoveka i njegovu mogućnost da se duhovno menja, da bude bolji prema drugima i da u svakodnevnom životu pronađe više vere, mira i nade.
Zato se ovaj praznik u pravoslavnoj tradiciji doživljava kao poziv na lično preobraženje – da promene koje želimo u svetu najpre potražimo u sebi.
Hramovi posvećeni ovom prazniku danas su puni vernika, a širom Srbije održavaju se crkveni vašari i narodno veselje.
