Српска православна црква и верници данас обележавају Светог Василија Острошког, празник посвећен великом чудотворцу и исцелитељу. Његове мошти чувају се у манастиру Острог у Црној Гори као велика светиња више од 300 година и место су ходочашћа за вернике свих религија.
Свети Василије Острошки је рођен као Стојан Јовановић у селу Мркоњићу, у херцеговачком Поповом Пољу, 1610. године.
Замонашио се у требињском манастиру Успенија Пресвете Богородице, те је убрзо постао епископ. Најпре је боравио у Тврдошу, а потом прелази у Острог, где је провео последње године живота у подвигу и молитви.
Неуморан у молитвама, посту и физичком труду, Свети Василије мирно се упокојио на данашњи дан 1671. године, а његове мошти и гроб чувају се у манастиру Острог у Црној Гори, за који се везују бројне легенде.
Верници га поштују као великог исцелитеља и чудотворца, а бројна предања и сведочења говоре о молитвама услишаним на овом светом месту.
Поклоничка путовања у Острог трају вековима, а посебно су изражена на велике празнике, када манастир посети и више десетина хиљада људи.
Верује се да су његове мошти чудотворне, па људи свих конфесија долазе да им се поклоне и моле за исцељење најтежих болести.
Традиционални дан великог окупљања верника је 12. мај, али и Тројичин дан, када се одржава Велики народни сабор у Острогу.
Светитељу у част подигнуте су и бројне цркве задужбине. У Београду, у Цркви цара Константина и царице Јелене на Вождовцу, чува се омофор Светог Василија.
У црквеном календару овај празник је обележен црвеним словом. Слави се и као крсна слава.
Према народном обичајном календару, данас се не раде тешки послови, али ваља да се очисти кућа да би, верује се, читаве године у дому владали хармонија и мир.
