Српска православна црква и њени верници данас обележавају Томиндан, празник посвећен Светом апостолу Томи, једном од дванаесторице Христових апостола. У народу је познат и као „Неверни Тома“, а за њега се везују бројна народна веровања и обичаји.
Свети Тома рођен је у галилејском граду Панеади. Познат је и као „Неверни Тома“, јер је, према предању, посумњао у Христово васкрсење. Када му се васкрсли Христос указао, Тома је исповедио веру речима: „Господ мој и Бог мој!“.
Овај догађај остао је упамћен у хришћанској традицији као сведочанство о превазилажењу сумње и учвршћивању вере.
За Светог Тому везује се и предање о Успењу Пресвете Богородице. Према црквеном предању, апостол Тома закаснио је на њен погреб, а када је, на његово инсистирање, гроб отворен, у њему није било тела. Тиме је Свети Тома, који је некада својом сумњом потврдио Васкрсење Христово, овај пут својим закашњењем постао повод да се свим апостолима и свету открије тајна Богородичиног васкрсења и телесног узношења на небо.
Према народном веровању, Томиндан није повољан за започињање нових послова, јер се сматрало да би они могли да „пођу наопако“ или да се заврше неуспешно.
У народном веровању Свети Тома повезује се са кишом и сушом. Према појединим веровањима, он чува „печат од облака“ и може да донесе кишу земљи којој је потребна.
У сушним периодима верници су му се обраћали молитвама за кишу и добар род.
Према народном веровању, на овај дан се избегавају непотребни изласци, путовања и започињање нових послова, па одута и изрека: „Свети Тома, седи дома“.
Свети Тома се у народној традицији поштује и као заштитник појединих занатлија. Према предању, био је вешт дрводеља, због чега га као еснафску славу прослављају дрводеље, бачвари, колари, столари, ужари, дунђери, бунарџије, калдрмџије и зидари.
Многе породице у Србији обележавају Томиндан као крсну славу, а по броју свечара је 12. слава код Срба.
