Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju praznik Prepodobne mati Angeline Srpske, jedne od najpoštovanijih svetiteljki iz srpske srednjovekovne istorije, posebno značajan ženama, majkama, udovicama i svima koji prolaze kroz težak period života.
Prepodobna mati Angelina posebno je vezana za manastir Krušedol na Fruškoj gori, jednu od najznačajnijih svetinja srpskog naroda. Sa sinom Maksimom učestvovala je u podizanju ove svetinje, a Krušedol je postao mesto koje i danas okuplja vernike koji žele da se pomole svetiteljki. Praznik Majke Angeline u Krušedolu obeležava se kao manastirska slava.
U Krušedolu se čuvaju njene mošti, odnosno ono što je od njih sačuvano nakon istorijskih stradanja manastira. Zbog toga mnogi vernici upravo ovu svetinju biraju kao mesto molitve na njen praznik.
Prepodobna mati Angelina, pre nego što se zamonašila zvala se Angelina Branković i bila je ćerka Đorđa Arijanita Komnina, srednjovekovnog gospodara oblasti Konjuha i Škumbe i supruga Stefana Brankovića, sina srpskog despota Đurađa Brankovića.
U narodnoj tradiciji ova srpska svetiteljka je upamćena kao izuzetno obrazovana, mudra i lepa žena koja još od detinjstva nije “ispuštala knjigu iz ruku”. Za slepog Stefana, izgnanog srpskog despota se udala novembra 1460. Kratko su živeli u Albaniji dok su posle život proveli u siromaštvu u Italiji.
Život Svete srpske mati Angeline bio je izuzetno težak – nadživela je muža, oba sina i ćerku Maru. Tri puta je bila prinuđena da prenosi mošti svog muža, a dobar deo života je bila prognana od strane ostale srpske vlastele.
Ne zna se pouzdano kada se Angelina zamonašila. Zna se da je, uprkos siromaštvu, bila ktitorka velikog broja manastira i da je ostatak života provela u molitvi i tišini, bdijući nad moštima supruga i sinova.
Preminula je 1520. godine i sahranjena je prvo u svom manastiru Sretenju, a potom su njene mošti prenete u manastir Krušedol i položene u kovčeg zajedno sa moštima njenog sina Jovana. Turci su 1716. zapalili manastir Krušedol zajedno sa moštima svih Brankovića.
Ipak, narod nije zaboravio ovu hrišćansku mučenicu. Kult Prepodobne mati Angeline u Srbiji se javio veoma rano – njeno prvo žitije pojavljuje se već u 16. veku, a slično je i sa službom.
Zbog ljubavi i blagosti kojom je zračila za života, ova svetiteljka se kroz celu službu i danas oslovljava kao – mati, prepodobna, preblažena, prisnoblažena, dostoblažena, blažena… Iskazane su i njene hrišćanske vrline – čistota podvižničkog života, bezgranično milosrđe, strpljivost i mudrost, odanost supruge i požrtvovanost majke.
Prepodobna Angelina pominje se i u Službi njenog sina – Svetog Jovana – i u Zajedničkoj službi svim Svetim Brankovićima, a njen lik se pojavljuje na svim ikonama ove srpske mučeničke porodice.
Kako je dobar deo života provela u bedi i teškom životu, seleći se i bežeći, mati Angelina danas se smatra zaštitnicom siromašnih i ugnjetavanih. Ona sve vernike uči, a o tome svedoči i njen čitav život, da fizička beda nije važna dokle god je srce ispunjeno.
Duhovna beda je mnogo opasnija i zato, narod kaže, da na današnji dan svako u molitvi treba da pomene Prepodobnu mati Angelinu kako bi nam ona pomogla da život dovedemo u red.
Veruje se da Mati Angelina naročito štiti žene koje proživljavaju život sličan njenom – onih koje stradaju, žrtvuju se i pate, ali ne odustaju od dobrote i pokušaja da za svoju porodicu učine najbolje. Narod kaže da je takvo stradanje najbolje spoznala Mati Angelina i da zbog toga ni u najtežim trenucima Srpkinje nisu same jer ova svetiteljka bdije nad njima.
