Српска православна црква и верници данас обележавају празник Преподобне мати Ангелине Српске, једне од најпоштованијих светитељки из српске средњовековне историје, посебно значајан женама, мајкама, удовицама и свима који пролазе кроз тежак период живота.
Преподобна мати Ангелина посебно је везана за манастир Крушедол на Фрушкој гори, једну од најзначајнијих светиња српског народа. Са сином Максимом учествовала је у подизању ове светиње, а Крушедол је постао место које и данас окупља вернике који желе да се помоле светитељки. Празник Мајке Ангелине у Крушедолу обележава се као манастирска слава.
У Крушедолу се чувају њене мошти, односно оно што је од њих сачувано након историјских страдања манастира. Због тога многи верници управо ову светињу бирају као место молитве на њен празник.
Преподобна мати Ангелина, пре него што се замонашила звала се Ангелина Бранковић и била је ћерка Ђорђа Аријанита Комнина, средњовековног господара области Коњуха и Шкумбе и супруга Стефана Бранковића, сина српског деспота Ђурађа Бранковића.
У народној традицији ова српска светитељка је упамћена као изузетно образована, мудра и лепа жена која још од детињства није “испуштала књигу из руку”. За слепог Стефана, изгнаног српског деспота се удала новембра 1460. Кратко су живели у Албанији док су после живот провели у сиромаштву у Италији.
Живот Свете српске мати Ангелине био је изузетно тежак – наџивела је мужа, оба сина и ћерку Мару. Три пута је била принуђена да преноси мошти свог мужа, а добар део живота је била прогнана од стране остале српске властеле.
Не зна се поуздано када се Ангелина замонашила. Зна се да је, упркос сиромаштву, била ктиторка великог броја манастира и да је остатак живота провела у молитви и тишини, бдијући над моштима супруга и синова.
Преминула је 1520. године и сахрањена је прво у свом манастиру Сретењу, а потом су њене мошти пренете у манастир Крушедол и положене у ковчег заједно са моштима њеног сина Јована. Турци су 1716. запалили манастир Крушедол заједно са моштима свих Бранковића.
Ипак, народ није заборавио ову хришћанску мученицу. Култ Преподобне мати Ангелине у Србији се јавио веома рано – њено прво житије појављује се већ у 16. веку, а слично је и са службом.
Због љубави и благости којом је зрачила за живота, ова светитељка се кроз целу службу и данас ословљава као – мати, преподобна, преблажена, присноблажена, достоблажена, блажена… Исказане су и њене хришћанске врлине – чистота подвижничког живота, безгранично милосрђе, стрпљивост и мудрост, оданост супруге и пожртвованост мајке.
Преподобна Ангелина помиње се и у Служби њеног сина – Светог Јована – и у Заједничкој служби свим Светим Бранковићима, а њен лик се појављује на свим иконама ове српске мученичке породице.
Како је добар део живота провела у беди и тешком животу, селећи се и бежећи, мати Ангелина данас се сматра заштитницом сиромашних и угњетаваних. Она све вернике учи, а о томе сведочи и њен читав живот, да физичка беда није важна докле год је срце испуњено.
Духовна беда је много опаснија и зато, народ каже, да на данашњи дан свако у молитви треба да помене Преподобну мати Ангелину како би нам она помогла да живот доведемо у ред.
Верује се да Мати Ангелина нарочито штити жене које проживљавају живот сличан њеном – оних које страдају, жртвују се и пате, али не одустају од доброте и покушаја да за своју породицу учине најбоље. Народ каже да је такво страдање најбоље спознала Мати Ангелина и да због тога ни у најтежим тренуцима Српкиње нису саме јер ова светитељка бдије над њима.
