Српска православна црква и верници данас прослављају Успење Пресвете Богородице, један од највећих хришћанских празника, у народу познат и као Велика Госпојина. Овај празник посвећен је успомени на упокојење и вазнесење на небо Пресвете Богородице, мајке Исуса Христа. За њега се везују и бројни обичаји и веровања.
Успење Богородице обележава се 28. августа по новом календару и представља један од најзначајнијих датума у православном календару. Празнику претходи двонедељни Госпојински пост, током којег се верници припремају за празнични дан молитвом, постом и причешћем.
Према црквеном предању, након Вазнесења Христовог, Пресвета Богородица је живела у Јерусалиму, бринући о првој хришћанској заједници. Пред крај свог земаљског живота, апостоли су, по Божјем промислу, били сабрани око ње. Богородица је мирно уснула, а њено тело положено је у гроб у Гетсиманији.
У православној традицији овај догађај назива се „успењем“, јер се верује да је Пресвета Богородица, после свог упокојења, узнета на небо. Због тога празник у себи носи снажну поруку о победи живота над смрћу и нади у вечни живот.
Велика Госпојина посебно је поштована међу православним народом, а бројне цркве и манастири посвећени су Пресветој Богородици. На овај дан верници одлазе на литургије, моле се за здравље и благостање својих породица и захваљују на свим даровима које су примили.
Празник има посебно место и у народној традицији. Велика Госпојина се сматра једним од празника који означавају прелазак из лета у јесен, а у многим крајевима Србије повезана је са вашарима, саборима и другим народним окупљањима.
Овај дан се у народу сматра празником жена и мајки и за њега се везују бројни обичаји и веровања. Не обављају се кућни послови – не пере се веш, не сређује дом, не шије и не везе, нити се узима игла у руке.
За вернике, међутим, суштина празника пре свега је у молитви, миру и заједништву. Успење Пресвете Богородице подсећа на значај вере, љубави и наде, као и на снагу мајчинске молитве и заштите.
Овај дан се у народу сматра празником жена и мајки и за нега се везују бројни обичаји и веровања. Не обављају се кућни послови – не пере се веш, не сређује дом, не шије и не везе, нити се узима игла у руке.
На дан Велике Госпојине верницима се препоручује да празник проведу у миру и молитви, присуствују светој литургији уколико су у могућности и празник обележе са својим најближима.
