Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju Uspenje Presvete Bogorodice, jedan od najvećih hrišćanskih praznika, u narodu poznat i kao Velika Gospojina. Ovaj praznik posvećen je uspomeni na upokojenje i vaznesenje na nebo Presvete Bogorodice, majke Isusa Hrista. Za njega se vezuju i brojni običaji i verovanja.
Uspenje Bogorodice obeležava se 28. avgusta po novom kalendaru i predstavlja jedan od najznačajnijih datuma u pravoslavnom kalendaru. Prazniku prethodi dvonedeljni Gospojinski post, tokom kojeg se vernici pripremaju za praznični dan molitvom, postom i pričešćem.
Prema crkvenom predanju, nakon Vaznesenja Hristovog, Presveta Bogorodica je živela u Jerusalimu, brinući o prvoj hrišćanskoj zajednici. Pred kraj svog zemaljskog života, apostoli su, po Božjem promislu, bili sabrani oko nje. Bogorodica je mirno usnula, a njeno telo položeno je u grob u Getsimaniji.
U pravoslavnoj tradiciji ovaj događaj naziva se „uspenjem“, jer se veruje da je Presveta Bogorodica, posle svog upokojenja, uzneta na nebo. Zbog toga praznik u sebi nosi snažnu poruku o pobedi života nad smrću i nadi u večni život.
Velika Gospojina posebno je poštovana među pravoslavnim narodom, a brojne crkve i manastiri posvećeni su Presvetoj Bogorodici. Na ovaj dan vernici odlaze na liturgije, mole se za zdravlje i blagostanje svojih porodica i zahvaljuju na svim darovima koje su primili.
Praznik ima posebno mesto i u narodnoj tradiciji. Velika Gospojina se smatra jednim od praznika koji označavaju prelazak iz leta u jesen, a u mnogim krajevima Srbije povezana je sa vašarima, saborima i drugim narodnim okupljanjima.
Ovaj dan se u narodu smatra praznikom žena i majki i za njega se vezuju brojni običaji i verovanja. Ne obavljaju se kućni poslovi – ne pere se veš, ne sređuje dom, ne šije i ne veze, niti se uzima igla u ruke.
Za vernike, međutim, suština praznika pre svega je u molitvi, miru i zajedništvu. Uspenje Presvete Bogorodice podseća na značaj vere, ljubavi i nade, kao i na snagu majčinske molitve i zaštite.
Ovaj dan se u narodu smatra praznikom žena i majki i za nega se vezuju brojni običaji i verovanja. Ne obavljaju se kućni poslovi – ne pere se veš, ne sređuje dom, ne šije i ne veze, niti se uzima igla u ruke.
Na dan Velike Gospojine vernicima se preporučuje da praznik provedu u miru i molitvi, prisustvuju svetoj liturgiji ukoliko su u mogućnosti i praznik obeleže sa svojim najbližima.
