Највећи индијски песнички и уметнички изданак, најдубљи мисаони захват, најбриљантнији покушај да се индијска мисао и идеја представи целом свету. Све су ово референце које упућују на једно име – Рабиндранат Тагоре.
Тагоре је рођен 1861. у Калкути. У свом богатом културном и мисаоном опусу остваривао се као музичар, као есејиста, као песник, као филозоф.
Живео је у Бенгалу, у месту које се зове Шантиникетан, у којем је основао школу и колеџ са најмодернијим учењима тога доба.
За своје универзалне и космичке промисли које је преносио маестралним деловањем поетског стила овенчан је Нобеловом наградом за књижевност 1913. чиме је постао први неевропски песник којем је то пошло за руком.Тагоре је био уметник који је живео своју уметност, којем је литерарна етика и филозофска коректност више од поетике, то је сама конструкција живота. То је сам живот. Људски живот припада Богу. Човек треба живети тако да служи Богу. На темељу Божије мисли и животне, културне етике створено је дело грандиозних размера.
То дело укључује преко 1000 поема, 24 драме, 8 романа, преко 2.000 песама, огроман број есеја.
Оно што ће остати забележено јесте и посета у склопу европске турнеје, Београду и Загребу.
Њега је дочекао један од најсвестранијих српских уметника, Станислав Винавер. Испред Коларчеве задужбине више стотина људи је чекало у реду да би чуло предавања на многобројне теме овог светског мислиоца и песника. Приликом посете српском ПЕН клубу Тагоре је добио српску народну ношњу са Косова.
Преминуо је у родном граду, на данашњи дан, седмог августа, 1941.
