Поводом Светског дана штедње, Народна банка Србије (НБС) саопштила је да је динарска штедња грађана крајем октобра ове године достигла историјски максимум од 250 милијарди динара. Овај податак показује континуирани раст поверења у домаћу валуту, с обзиром на то да је од почетка године динарска штедња увећана за чак 42,8 милијарди динара (или 21%). Истовремено, значајан раст забележила је и девизна штедња, која је порасла за 1,3 милијарде евра (7,9%) и износи 17,4 милијарде евра.
Редовна анализа исплативости коју спроводи централна банка потврђује да је штедња у домаћој валути знатно профитабилнија од штедње у девизама, како на кратак, тако и на дуги рок.
Од увођења Стратегије динаризације пре 14 година, штедња у динарима је увећана скоро 14 пута. Грађанин који је у септембру прошле године орочио 100.000 динара, након 12 месеци зарадио је око 1.800 динара (15 евра) више него да је исти износ чувао у еврима. Динарска штедња орочена на три месеца била је исплативија од девизне у преко 92% посматраних потпериода, док је штедња на рок од две године била профитабилнија у 100% случајева.
За штедише је у овом периоду била атрактивнија домаћа валута пре свега због више каматне стопе које банке нуде на динарску штедњу у поређењу са девизним депозитима. Затим, због пореске олакшице – камата на динарску штедњу је потпуно ослобођена пореза, док се на приходе од девизне штедње плаћа порез од 15%. На крају, одлучујући фактор је очувана стабилност курса динара према евру, подржана високим девизним резервама земље које премашују 30 милијарди евра.
Колико грађани верују домаћем банкарском систему најбоље илуструје податак да просечан износ динарске штедње по партији (када се изузму улози мањи од 10.000 динара) износи високих 1,3 милиона динара.
