Povodom Svetskog dana štednje, Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da je dinarska štednja građana krajem oktobra ove godine dostigla istorijski maksimum od 250 milijardi dinara. Ovaj podatak pokazuje kontinuirani rast poverenja u domaću valutu, s obzirom na to da je od početka godine dinarska štednja uvećana za čak 42,8 milijardi dinara (ili 21%). Istovremeno, značajan rast zabeležila je i devizna štednja, koja je porasla za 1,3 milijarde evra (7,9%) i iznosi 17,4 milijarde evra.
Redovna analiza isplativosti koju sprovodi centralna banka potvrđuje da je štednja u domaćoj valuti znatno profitabilnija od štednje u devizama, kako na kratak, tako i na dugi rok.
Od uvođenja Strategije dinarizacije pre 14 godina, štednja u dinarima je uvećana skoro 14 puta. Građanin koji je u septembru prošle godine oročio 100.000 dinara, nakon 12 meseci zaradio je oko 1.800 dinara (15 evra) više nego da je isti iznos čuvao u evrima. Dinarska štednja oročena na tri meseca bila je isplativija od devizne u preko 92% posmatranih potperioda, dok je štednja na rok od dve godine bila profitabilnija u 100% slučajeva.
Za štediše je u ovom periodu bila atraktivnija domaća valuta pre svega zbog više kamatne stope koje banke nude na dinarsku štednju u poređenju sa deviznim depozitima. Zatim, zbog poreske olakšice – kamata na dinarsku štednju je potpuno oslobođena poreza, dok se na prihode od devizne štednje plaća porez od 15%. Na kraju, odlučujući faktor je očuvana stabilnost kursa dinara prema evru, podržana visokim deviznim rezervama zemlje koje premašuju 30 milijardi evra.
Koliko građani veruju domaćem bankarskom sistemu najbolje ilustruje podatak da prosečan iznos dinarske štednje po partiji (kada se izuzmu ulozi manji od 10.000 dinara) iznosi visokih 1,3 miliona dinara.
