Католички верници 1. новембра обележавају празник Свих светих, док је 2. новембар посвећен Душном дану, односно Дану мртвих. Ови дани представљају време дубоког поштовања, сећања на претке и молитве за душе преминулих, а прате их бројни традиционални обичаји који су се вековима одржали и у нашим крајевима.
Сви свети (1. новембар) је посвећен свим проглашеним и непроглашеним свецима који су свој живот посветили хришћанској вери. Дан се слави у духу захвалности и наде.
Дан мртвих или Душни дан (2. новембар) је посвећен сећању на све верне покојнике. То је дан тишине, молитве за спасење душа и израза љубави према онима који више нису са нама.
У четвртом веку, Дан свих светих обележавао се прве недеље после Ускрса, а од осмог века обележавање је пренето на 1. новембар. Дан свих светих је државни празник свих доминантно католичких земаља.
У црквама се одржава служба за покој душе, а верници одлазе на гробља. Душни или Дан мртвих увели су на крају 11. века француски доминиканци. Папа Бенедикт Петнаести 1915. године проширио га је на целу Римокатоличку цркву.
У Војводини и другим деловима наше земље где живе католички верници, ови празници заузимају посебно место у породичном и друштвеном животу.
Данима уочи празника породице темељно чисте и уређују гробове својих милих. Традиција налаже да се на саме празнике споменици украсе богатим аранжманима од хризантема (које се у народу често називају „светлост” или „јесење руже”) и упале велике свеће (лампиони). Овај обичај масовног изласка на гробља и паљења свећа у вечерњим сатима ствара јединствен, достојанствен и свечан призор.
Сви свети су нерадан дан у многим земљама, а код нас је обичај да се чланови породице, који често живе у различитим местима, окупе око заједничке трпезе након посете гробљу.
На Душни дан се у црквама служе посебне реквијемске мисе (мисе за покојне). Верује се да молитве живих помажу душама у чистилишту да пронађу свој мир и пређу у рај.
У неким местима се и даље задржао стари обичај мешења посебног хлеба или колача (често названих „хлеб за душе”), који се у прошлости делио сиротињи испред цркве или гробаља.
За разлику од неких других празника, ови дани протичу без велике буке и весеља. У кућама и на улицама влада атмосфера мирног сећања, поштовања и породичне блискости.
