Српска православна црква и њени верници данас обележавају празник Свети Вартоломеј и Варнава
Свети Вартоломеј, један од Христових апостола, у Јеванђељу по Јовану помиње се и као Натанаило. Заједно са апостолом Филипом, његовом сестром Маријамом и светим Јованом Богословом проповедао је хришћанство у Азији, Индији и Јерменији.
Према хришћанском предању, Вартоломеј и Филип у Јерапољу су молитвом уништили велику змију коју су многобошци обожавали, а слепом човеку по имену Стахије вратили вид. Због проповедања вере били су изложени прогонима, па су многобошци апостоле разапели на крст. Након снажног земљотреса, који су људи сматрали Божијом опоменом, Вартоломеј је ослобођен и наставио је своје мисионарско дело.
Касније је проповедао у Индији, где је, према предању, превео Јеванђеље по Матеју на локални језик, а потом је отишао у Јерменију. Тамо је, како верују хришћани, исцелио цареву ћерку, али је због тога изазвао гнев власти. Ухапшен је и мученички пострадао због своје вере.
Његове мошти су, према предању, најпре биле положене у оловни сандук који је бачен у море, да би касније био пронађен на Липарским острвима. Мошти су потом преношене у Беневенто и Рим.
Народна веровања везана за овај празник сачувала су се у многим крајевима Србије. Верује се да на Светог Вартоломеја не треба обављати тешке пољске радове, посебно орање, како би усеви били заштићени од невремена и непогода. У појединим крајевима постоји и обичај да се деци не дозвољава пењање на дрвеће, јер се овај дан сматра неповољним за такве активности.
У Шумадији се верује да Свети Вартоломеј помаже оболелима од падавице, док се у Топлици сматра заштитником њива и усева, које чува од града и других временских непогода.
