Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik Sveti Vartolomej i Varnava
Sveti Vartolomej, jedan od Hristovih apostola, u Jevanđelju po Jovanu pominje se i kao Natanailo. Zajedno sa apostolom Filipom, njegovom sestrom Marijamom i svetim Jovanom Bogoslovom propovedao je hrišćanstvo u Aziji, Indiji i Jermeniji.
Prema hrišćanskom predanju, Vartolomej i Filip u Jerapolju su molitvom uništili veliku zmiju koju su mnogobošci obožavali, a slepom čoveku po imenu Stahije vratili vid. Zbog propovedanja vere bili su izloženi progonima, pa su mnogobošci apostole razapeli na krst. Nakon snažnog zemljotresa, koji su ljudi smatrali Božijom opomenom, Vartolomej je oslobođen i nastavio je svoje misionarsko delo.
Kasnije je propovedao u Indiji, gde je, prema predanju, preveo Jevanđelje po Mateju na lokalni jezik, a potom je otišao u Jermeniju. Tamo je, kako veruju hrišćani, iscelio carevu ćerku, ali je zbog toga izazvao gnev vlasti. Uhapšen je i mučenički postradao zbog svoje vere.
Njegove mošti su, prema predanju, najpre bile položene u olovni sanduk koji je bačen u more, da bi kasnije bio pronađen na Liparskim ostrvima. Mošti su potom prenošene u Benevento i Rim.
Narodna verovanja vezana za ovaj praznik sačuvala su se u mnogim krajevima Srbije. Veruje se da na Svetog Vartolomeja ne treba obavljati teške poljske radove, posebno oranje, kako bi usevi bili zaštićeni od nevremena i nepogoda. U pojedinim krajevima postoji i običaj da se deci ne dozvoljava penjanje na drveće, jer se ovaj dan smatra nepovoljnim za takve aktivnosti.
U Šumadiji se veruje da Sveti Vartolomej pomaže obolelima od padavice, dok se u Toplici smatra zaštitnikom njiva i useva, koje čuva od grada i drugih vremenskih nepogoda.
