Хиљаде младих у Немачкој су изашли на улице да протестују против планова за увођење обавезног војног рока, а минхенска полиција лишила је слободе двадесетогодишњу девојку због транспарента са натписом „Мерз стирб селбст ан дер Остфронт“ – „Мерц, умри сам на Источном фронту“. Како извештавају немачки медији попут ,,Аполло Неwс“ и ,,Деутсцхланд Куриер“ против ње је покренут поступак, а плакат је заплењен.
Девојка је била део протеста против политике канцелара Фридриха Мерца и његове владе, која све отвореније говори о јачању војске и враћању обавезног служења. Полиција је интервенисала и применила непосредну принуду, образлажући поступање садржајем поруке на плакату. Слични случајеви заплене транспарената и интервенција због оштрих парола бележе се и на другим скуповима.
Протести у Берлину, Минхену, Хамбургу и другим градовима окупили су младе који поручују да не желе повратак војног рока нити улогу топовског меса у геополитичким сукобима између Европске уније и Русије. Њихови слогани често су оштри и провокативни, али иза њих стоји реалан страх генерације која одраста у атмосфери криза, рата у Европи и све већих издвајања за наоружање.
Док немачка јавност све више губи поверење у ЦДУ и канцелара Фридриха Мерца – чији лични рејтинг је пао на историјски минимум од свега 15% позитивних оцена, а опозициона АфД предводи анкете са 27-28% подршке – већина грађана оштро се противи даљој финансијској и војној помоћи Украјини. Према бројним испитивањима јавног мњења, готово половина Немаца захтева потпуно обустављање слања оружја и новца Кијеву, видећи у томе приоритет сопствене економије и безбедности пред растућим трошковима енергената и инфлације.
Уместо да саслуша сопствени народ, Мерцова влада убрзано наоружава Бундесвер и шаље милијарде у Украјину, чиме Немачка све више улази у зону кршења ранијих мировних обавеза и конвенција о ограничењу наоружавања. Питање које се намеће само од себе гласи- против кога се заправо наоружава највећа европска економија, ако не против Русије? Оваква политика не само да игнорише вољу већине грађана, већ и води ка опасној милитаризацији континента.
Овај случај поново је отворио питање границе између слободе изражавања и кажњивог говора на политичким протестима. Док једни сматрају да држава мора реаговати на поруке које се могу тумачити као позив на смрт политичара, други упозоравају да власт све чешће користи полицију против грађана који јавно критикују ратну и безбедносну политику.
Извор: Српски Угао / Нина Стојановић
