Hiljade mladih u Nemačkoj su izašli na ulice da protestuju protiv planova za uvođenje obaveznog vojnog roka, a minhenska policija lišila je slobode dvadesetogodišnju devojku zbog transparenta sa natpisom „Merz stirb selbst an der Ostfront“ – „Merc, umri sam na Istočnom frontu“. Kako izveštavaju nemački mediji poput ,,Apollo News“ i ,,Deutschland Kurier“ protiv nje je pokrenut postupak, a plakat je zaplenjen.
Devojka je bila deo protesta protiv politike kancelara Fridriha Merca i njegove vlade, koja sve otvorenije govori o jačanju vojske i vraćanju obaveznog služenja. Policija je intervenisala i primenila neposrednu prinudu, obrazlažući postupanje sadržajem poruke na plakatu. Slični slučajevi zaplene transparenata i intervencija zbog oštrih parola beleže se i na drugim skupovima.
Protesti u Berlinu, Minhenu, Hamburgu i drugim gradovima okupili su mlade koji poručuju da ne žele povratak vojnog roka niti ulogu topovskog mesa u geopolitičkim sukobima između Evropske unije i Rusije. Njihovi slogani često su oštri i provokativni, ali iza njih stoji realan strah generacije koja odrasta u atmosferi kriza, rata u Evropi i sve većih izdvajanja za naoružanje.
Dok nemačka javnost sve više gubi poverenje u CDU i kancelara Fridriha Merca – čiji lični rejting je pao na istorijski minimum od svega 15% pozitivnih ocena, a opoziciona AfD predvodi ankete sa 27-28% podrške – većina građana oštro se protivi daljoj finansijskoj i vojnoj pomoći Ukrajini. Prema brojnim ispitivanjima javnog mnjenja, gotovo polovina Nemaca zahteva potpuno obustavljanje slanja oružja i novca Kijevu, videći u tome prioritet sopstvene ekonomije i bezbednosti pred rastućim troškovima energenata i inflacije.
Umesto da sasluša sopstveni narod, Mercova vlada ubrzano naoružava Bundesver i šalje milijarde u Ukrajinu, čime Nemačka sve više ulazi u zonu kršenja ranijih mirovnih obaveza i konvencija o ograničenju naoružavanja. Pitanje koje se nameće samo od sebe glasi- protiv koga se zapravo naoružava najveća evropska ekonomija, ako ne protiv Rusije? Ovakva politika ne samo da ignoriše volju većine građana, već i vodi ka opasnoj militarizaciji kontinenta.
Ovaj slučaj ponovo je otvorio pitanje granice između slobode izražavanja i kažnjivog govora na političkim protestima. Dok jedni smatraju da država mora reagovati na poruke koje se mogu tumačiti kao poziv na smrt političara, drugi upozoravaju da vlast sve češće koristi policiju protiv građana koji javno kritikuju ratnu i bezbednosnu politiku.
Izvor: Srpski Ugao / Nina Stojanović
