Србија добија Центар за мултиплу склерозу и сродне болести у Универзитетском Клиничком центру Србије, који би требало да почне са радом до септембра ове године

Реч је о првом центру таквог типа у региону, саопштило је данас Друштво мултипле склерозе Србије.

На више од 200 квадрата, у новој згради УКЦС, биће успостављен модеран центар заснован на мултидисциплинарном приступу, у којем ће пацијентима, поред неуролога, бити доступни и психолог, физијатар, физиотерапеут, уролог и ендокринолог, наводи се у саопштењу.

„Иако овакви центри постоје у појединим европским земљама попут Шпаније, Италије, Немачке и Енглеске, ниједна земља југоисточне Европе тренутно нема центар овог типа. Управо због свеобухватног приступа лечењу и подршци особама са мултиплом склерозом, будући центар у Србији већ привлачи пажњу стручњака из региона, који су заинтересовани да се упознају са његовим моделом рада“, истиче се у саопштењу.

Вест о отварању центра долази у тренутку значајног напретка у лечењу мултипле склерозе у нашој земљи – први пут, терапију о трошку државе прима око 7.000 пацијената, док више од половине њих користи високо ефикасне лекове најновије генерације, указују из Друштва.

Поређења ради, како наводе, пре само седам година терапију је примало око 1.000 пацијената и то углавном лекове прве генерације, док је данас оболелима доступно више од 15 савремених терапијских опција.

Овогодишњи Светски дан мултипле склерозе, који Друштво МС Србије обележава под слоганом “МС инклузивни дан“, биће посвећен значају инклузије, подршке и активног укључивања особа које живе са мултиплом склерозом у све сегменте друштва. 

„Отварањем Центра за мултиплу склерозу и сродне болести правимо важан искорак у лечењу ових пацијената у Србији, јер желимо да им обезбедимо не само савремену терапију, већ и свеобухватну подршку на једном месту. Идеја центра је да сваком пацијенту приступамо индивидуално, кроз мултидисциплинарни тим стручњака који ће, поред неуролошког третмана, пратити и све друге аспекте болести који утичу на квалитет живота“, најавила је проф. др Јелена Друловић, неуролог и директорка Универзитетског Клиничког центра Србије.

Како је нагласила, посебно је важно да особе са мултиплом склерозом остану активни чланови друштва, да наставе школовање, рад и свакодневне активности, јер изолација додатно отежава ток болести.

„Основаћемо, у оквиру МС центра, и саветовалиште за планирање трудноће код ових пацијената, да бисмо их охрабрили да о овоме размишљају, пошто најновија сазнања говоре да овај здравствени проблем није препрека за контролисано планирање породице. Управо зато ће центар бити усмерен и на едукацију пацијената, заједничко доношење одлука о лечењу и подршку у прилагођавању животних навика, како би могли да имају што квалитетнији и испуњенији живот“, рекла је она.

Према њеним речима, иако прецизни капацитети центра још нису дефинисани, планирано је да се углавном амбулантни прегледи за пацијенте са мултиплом склерозом и сродним болестима, који се упућују на Клинику за неурологију, обављају управо у овом Центру. 

Према проценама, у Србији са мултиплом склерозом живи око 10.000 особа, а болест најчешће погађа младе између 20. и 40. године живота. Иако је ток болести непредвидив и може довести до онеспособљености, стручњаци истичу да правовремена дијагноза и рана доступност адекватних терапија прилагођених појединачном пацијенту и континуирана праћења могу значајно допринети очувању квалитета живота пацијената.

Ивани Ђуришић из Београда мултипла склероза је дијагностикована 2004. године, када је имала 23 године, али су јој се први симптоми појавили раније. Иако је од 2010. године у колицима, истиче да је све време настојала да води активан и испуњен живот. Завршила је факултет, докторске студије и  данас се успешно бави науком.

„У тренутку постављања дијагнозе једва сам се кретала. Била је довољна магнетна резонанца да лекари потврде своје сумње. Болест је од самог почетка била веома агресивна и врло брзо сам дошла до инвалидских колица. Било је периода када је болест напредовала, али нисам дозволила да ме дефинише. Подршка породице, колега и радног окружења била је кључна да наставим професионални и друштвени живот упркос болести“, наводи Ивана Ђуришић.