Danas se širom sveta obeležava 1. april – Svetski dan šale. Na ovaj dan ljudi se tradicionalno šale jedni sa drugima i zabavljaju smišljanjem bezopasnih smicalica i objavljivanjem lažnih novosti, ali postoje situacije koje nisu primerene za šalu.
Iako se Dan šale obeležava vekovima, njegovo tačno poreklo i dalje nije poznato.
Jedna od teorija kaže da poreklo aprilske šale možemo pronaći još u Kenterberijskim pričama Džefrija Čosera. U jednoj od priča, sujetnog petla Šonteklera prevari lisica – „od početka marta trideset i dva dana“, odnosno 32 dana od početka marta, što bi bio 1. april. Međutim, nije pouzdano jasno da je Čoser pominjao 1. april, jer se u priči takođe navodi referenca koja ne upućuje na 1. april.
Neki istoričari špekulišu da Prvi april datira iz 16. veka, kada je Francuska prešla sa julijanskog na gregorijanski kalendar. U julijanskom kalendaru, kao i u hindu, Nova godina počinjala je prolećnom ravnodnevnicom oko 1. aprila. Ljudi koji su kasno dobijali vesti ili nisu znali da se početak Nove godine pomerio na 1. januar i nastavili da ga slave tokom poslednje nedelje od marta do 1. aprila, postali su predmet šala i podvala i nazivani su „aprilske budale“.
Ove šale su uključivale i stavljanje papirne ribe na leđa i nazivane „poisson d’avril“ (aprilska riba), za koju se kaže da simbolizuje mladu ribu, koja se lako hvata, kao i lakovernu osobu.
Danas je 1. april, Svetski dan šale, ili, u današnje vreme – smicalica koje mogu da donesu više štete nego smeha i lažnih vesti koje svi provale čim se prisete koji je datum. Ipak, nije uvek bilo tako.
U danskom gradu Albertslundu 2009. godine je jedna škola zamalo izgorela do temelja jer vatrogasci nisu verovali da su prva dva poziva bila prava.
