24. јуна 1986. од последица канцера вилице, у Новом Саду је преминуо један од најзначајнијих и најчитанијих српских песника, Мирослав Мика Антић.
Мика Антић је рођен у Мокрину, 14. марта 1932. Своје прве песме написао са је 16 година, које су објављене у часопису „Младост“. Студирао је на Филозофском факултету у Београду.
Највећи део свог кратког живота провео је у граду којем је дао своју душу, свој таленат, којег је оплемењивао лепршавим стиховима и својим боемским шармом, у Новом Саду.
Радио је у позоришту, на радију, писао радио драме, песме, есеје, критику. Највећи део свог богатог талента посветио је поезији за децу: “ Моје песме нису песме, него писма свакоме од вас“, говорио је велики песник у обраћању деци.
Дела преко којих је ушао у бесмртност су: „Војводина“, „Плаво небо“, „Шашава књига“, „Последња бајка“, „Плави чуперак“, „Гарави сокак“, „Друга страна ветра“, „Плава звезда“.
Сахрањен је у свом граду, Новом Саду, на Новом гробљу 26. јуна. Последња песникова жеља била је да се прочита његова „Бесмртна песма“ и да се одсвира „Пира манге коркоро“. Испраћају је присуствовало више од десет хиљада људи.
Ако ти јаве: умро сам,
а био сам ти драг,
можда ће и у теби
одједном нешто посивети.
