Хидролог Републичког хидрометеоролошког завода Дејан Владиковић рекао је да се у наредном периоду може очекивати нижи водостај Дунава за 10-15 сантиметара и навео да је због тога угрожена пловидба, производња електричне енергије и еколошки статус река.
Он је објаснио да су овогодишњи ниски водостаји стигли знатно раније него што је уобичајено.
„Најнижи водостаји обично се бележе крајем августа, а ове године екстремно ниски нивои забележени су већ крајем јула. Разлог су вишемесечни дефицит падавина и веома мале залихе воде у снежном покривачу током зиме“, рекао је Владиковић.
Према његовим речима, РХМЗ је још пре месец дана издао упозорење на ниске пловидбене нивое, а на потезу Дунава од Бездана до Богојева већ су забележени историјски минимуми у последњих 50 година мерења.
Због суше, ванредна ситуација проглашена је у Сомбору, Кули и Врбасу, а рад појединих црпних станица је обустављен.
Сушни и топли талас који траје широм Србије довео је до рекордно ниских водостаја на највећим рекама.
На Дунаву се појављује све више спрудова, док је количина воде у кориту на историјском минимуму, што угрожава пловидбу, производњу електричне енергије и речне екосистеме.
Како је истакнуто, хидролошки модели не указују на значајније побољшање током августа.
„Очекујемо тек спорадичне падавине, које неће бити довољне за опоравак водостаја. У наредних десетак дана на делу Дунава од Бездана до Богојева могуће је додатни пад од десет до 15 центиметара, што ће додатно отежати ситуацију“, навео је Владиковић.
Узрок ниских водостаја није само суша у Србији, већ недостатак падавина у готово читавом сливу Дунава.
„Изразита суша траје од маја у јужној Немачкој, Аустрији, Словачкој, Чешкој и посебно Мађарској. У Србији је јужно од Саве и Дунава било нешто више падавина, али оне нису биле довољне да поправе стање“, објаснио је Владиковић.
Додао је да је додатни проблем што је од фебруара количина воде у снежном покривачу била испод вишегодишњег просека.
Ниски водостаји већ стварају велике проблеме у речном саобраћају.
Туристички крузери готово да више не саобраћају узводним делом Дунава, док теретни транспорт функционише отежано.
„Велике барже више не могу да плове пуним капацитетом, па се терет претовара у мање барже са плићим гасом“, рекао је Владиковић.
Посебно је погођена производња електричне енергије. У акумулацији хидроелектрана Ђердап тренутно се стиче око 1.500 кубних метара воде у секунди, што је близу историјског минимума.
„Електропривреда покушава да одржи равнотежу између производње електричне енергије и расположивих количина воде, али је производња већ редукована“, истакао је Владиковић.
Осим привреде, угрожен је и еколошки статус река.
„Ниски протоколи значе мање раствореног кисеоника у води. Због високе температуре вода се додатно загрева, што може озбиљно угрозити рибљи фонд и друге организме у рекама“, упозорио је Владиковић.
За значајнији опоравак водостаја, према проценама хидролога, било би потребно више епизода обилних падавина, са укупно најмање 100 до 150 милиметара кише распоређених широм централне Европе.
„Такав сценарио не очекујемо током августа. Дугорочни модели показују да би одређено побољшање могло да уследи тек у септембру“, рекао је Владиковић.
Говорећи о дугорочним трендовима, Владиковић је оценио да климатске промене доводе до све учесталих хидролошких екстрема.
„Стручна јавност годинама упозорава да ће се овакве појаве све чешће смењивати – од наглих и разарајућих поплава до екстремно ниских водостаја. Због тога је неопходно прилагођавање климатским променама и подизање свести о њиховим последицама“, закључио је Владиковић.
