Hidrolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda Dejan Vladiković rekao je da se u narednom periodu može očekivati niži vodostaj Dunava za 10-15 santimetara i naveo da je zbog toga ugrožena plovidba, proizvodnja električne energije i ekološki status reka.
On je objasnio da su ovogodišnji niski vodostaji stigli znatno ranije nego što je uobičajeno.
„Najniži vodostaji obično se beleže krajem avgusta, a ove godine ekstremno niski nivoi zabeleženi su već krajem jula. Razlog su višemesečni deficit padavina i veoma male zalihe vode u snežnom pokrivaču tokom zime“, rekao je Vladiković.
Prema njegovim rečima, RHMZ je još pre mesec dana izdao upozorenje na niske plovidbene nivoe, a na potezu Dunava od Bezdana do Bogojeva već su zabeleženi istorijski minimumi u poslednjih 50 godina merenja.
Zbog suše, vanredna situacija proglašena je u Somboru, Kuli i Vrbasu, a rad pojedinih crpnih stanica je obustavljen.
Sušni i topli talas koji traje širom Srbije doveo je do rekordno niskih vodostaja na najvećim rekama.
Na Dunavu se pojavljuje sve više sprudova, dok je količina vode u koritu na istorijskom minimumu, što ugrožava plovidbu, proizvodnju električne energije i rečne ekosisteme.
Kako je istaknuto, hidrološki modeli ne ukazuju na značajnije poboljšanje tokom avgusta.
„Očekujemo tek sporadične padavine, koje neće biti dovoljne za oporavak vodostaja. U narednih desetak dana na delu Dunava od Bezdana do Bogojeva moguće je dodatni pad od deset do 15 centimetara, što će dodatno otežati situaciju“, naveo je Vladiković.
Uzrok niskih vodostaja nije samo suša u Srbiji, već nedostatak padavina u gotovo čitavom slivu Dunava.
„Izrazita suša traje od maja u južnoj Nemačkoj, Austriji, Slovačkoj, Češkoj i posebno Mađarskoj. U Srbiji je južno od Save i Dunava bilo nešto više padavina, ali one nisu bile dovoljne da poprave stanje“, objasnio je Vladiković.
Dodao je da je dodatni problem što je od februara količina vode u snežnom pokrivaču bila ispod višegodišnjeg proseka.
Niski vodostaji već stvaraju velike probleme u rečnom saobraćaju.
Turistički kruzeri gotovo da više ne saobraćaju uzvodnim delom Dunava, dok teretni transport funkcioniše otežano.
„Velike barže više ne mogu da plove punim kapacitetom, pa se teret pretovara u manje barže sa plićim gasom“, rekao je Vladiković.
Posebno je pogođena proizvodnja električne energije. U akumulaciji hidroelektrana Đerdap trenutno se stiče oko 1.500 kubnih metara vode u sekundi, što je blizu istorijskog minimuma.
„Elektroprivreda pokušava da održi ravnotežu između proizvodnje električne energije i raspoloživih količina vode, ali je proizvodnja već redukovana“, istakao je Vladiković.
Osim privrede, ugrožen je i ekološki status reka.
„Niski protokoli znače manje rastvorenog kiseonika u vodi. Zbog visoke temperature voda se dodatno zagreva, što može ozbiljno ugroziti riblji fond i druge organizme u rekama“, upozorio je Vladiković.
Za značajniji oporavak vodostaja, prema procenama hidrologa, bilo bi potrebno više epizoda obilnih padavina, sa ukupno najmanje 100 do 150 milimetara kiše raspoređenih širom centralne Evrope.
„Takav scenario ne očekujemo tokom avgusta. Dugoročni modeli pokazuju da bi određeno poboljšanje moglo da usledi tek u septembru“, rekao je Vladiković.
Govoreći o dugoročnim trendovima, Vladiković je ocenio da klimatske promene dovode do sve učestalih hidroloških ekstrema.
„Stručna javnost godinama upozorava da će se ovakve pojave sve češće smenjivati – od naglih i razarajućih poplava do ekstremno niskih vodostaja. Zbog toga je neophodno prilagođavanje klimatskim promenama i podizanje svesti o njihovim posledicama“, zaključio je Vladiković.
