На дан рођења Светог Јована Претече, 7. јула 1941. избио је оружани устанак у Србији против окупационе сине.
У селу Бела Црква код Крупња Рађевачка партизанска чета Ваљевског партизанског одреда подигла је први устанак у тадашњој Југославији против окупационе силе, а најодговрнији за то био је Жикица Јовановић Шпанац.
На традионионалном скупу на Ивањдан у Белој Цркви, после црквене службе, председник општине Крупањ Средоје Кнежевић наредио је окупљенима да се због безбедоносне ситуације разиђу кућама.
Неколицина се разишла, али је остало неколико стотина сељака. У пет часова после подне појавило се 15 партизана из Рађевачке партизанске чете, под вођством команданта Мише Пантића и политчког комесара Жикице Јовановића Шпанца.
Окупили су сељаке и потом држали антифашистичке говоре у којима су позивали народ на устанак против окупатора. Већ пола сата касније стиже патрола жандармерије, које је била обавештена о скупу.
Жандарми Богдан Лончар и Миленко Браковић покушали су умирити групу партизана, али неколико минута касније за то сазнаје Жикица Јовановић.
Исход је био да су убијена оба жандарма, а устанак одјекнуо и временом се ширио.
Био је то први оружани напад на територији тадашње државе против окупатора.
У знак сећања на овај дан и догађај устоличен је Дан устанка.
