У Србији право на годишњи одмор имају сви запослени који раде по уговору о раду и то најмање 20 радних дана годишње. Уобичајено, годишњи одмор служи за одмор и опоравак запослених, а не за финансијску надокнаду.
Међутим, како објашњавају правни стручњаци, неискоришћени годишњи одмор може да се исплати у новцу — али само у случају престанка радног односа. То значи да када запослени напусти фирму, послодавац је дужан да исплати накнаду за све дане годишњег одмора које није користио, према просечној заради коју је запослени остварио у претходних 12 месеци.
Право на исплату годишњег одмора важи само у овом конкретном случају — у току трајања радног односа послодавац не може сам одлучити да радника исплати уместо да му одобри одмор, јер Закон о раду то не дозвољава. Ако би покушао да замени одмор новчаном надокнадом без престанка радног односа, то би представљало кршење закона.
Стручњаци додају да радници који раде по уговорима о делу или на привременим и повременим пословима немају право ни на плаћени годишњи одмор ни на регрес, јер су ова права изричито везана за запослене у радном односу.
